НАЈЛЕПШИ ЛЕПТИРИЋИ СУ У ПОЖАРЕВЦУ

У Народној библиотеци „Илија М. Петровић“ у Пожаревцу одиграо се још један несвакидашњи сусрет малишана са историјом, културом и уметношћу. У оквиру пројекта „Мој град“, који са преданошћу реализују васпитачице Виолета Зарић, Љубица Илић, Милица Ристовић Јанковић и Јелена Јовановић, одржана је интерактивна радионица, осмишљена као путовање кроз време и простор родног града.

Окупљени у топлом амбијенту библиотеке, где свака полица приповеда своју причу, петогодишњаци из вртића „Лептирић“ отиснули су се у авантуру испуњену знањем, радозналошћу и маштом. Радионицу су водиле библиотекарке Ана Хранисављевић и Јелена Чобић Станисављевић, уз подршку колегиница Татјане Живковић и Љиљане Јовић. Придружили су им се и завичајни песници Удружења „Град од речи“, чији су стихови постали мост између прошлости и садашњости, између душе града и срца деце.

Сусрет је започео причом о некадашњем Пожаревцу – граду који је кроз векове растао, мењао се и обликовао свој идентитет. Малишани су, очима пуним дивљења, посматрали старе фотографије и упоређивали их са савременим призорима, откривајући како се уткана прошлост прелива у садашњост. Није то било обично посматрање, већ жив дијалог, у којем су деца, попут малих хроничара, извлачила закључке, постављала питања и давала запажања која су сведочила о дубокој промишљености и преданом раду васпитачица које их воде.

Поезија је унела посебну чар у овај сусрет. Речи Радмиле Стојадиновић, Данијеле Панић и Љубисава Грујића Грује одјекнуле су у срцима малишана, откривајући им један другачији, лирски поглед на свој град. Стихови су их водили кроз улице и тргове, подсећали на звуке, мирисе и боје које чине Пожаревац оним што јесте. Дечја пажња, њихова реакција на изговорене речи, сведочили су о дубини утиска који је овај тренутак оставио.

Уследила је игра – али не било каква, већ она у којој се знање проверава кроз радост откривања. Извлачили су фотографије из кутије и покушавали да препознају о којој локацији је реч. Са лакоћом су препознавали библиотеку, Чачалицу, Тулбу, Хиподром, Љубичево, Градски парк, школу, вртић… И нису само именовали – већ су описивали, повезивали, обогаћивали причу својим искуствима. Ова игра открила је колико су дубоко уткани у своје окружење и колико пажљиво ослушкују свет око себе.

Креативност је нашла свој израз у украшавању макете Градског парка. Малишани су бојама, облицима и маштовитим детаљима удахнули живот овом уметничком делу, стварајући малени, али драгоцени приказ града који воле. Свако дрво, свака клупа, сваки цвет на макети носио је печат дечје љубави и осећаја припадности.

На крају, као круна овог сусрета, вртић „Лептирић“ поклонио је библиотеци албум испуњен цртежима – виђењем библиотеке кроз очи деце. Ови радови били су много више од обичних цртежа – били су сведочанство тренутака, утисака и искустава која су се урезала у њихова сећања. Библиотека није била само зграда пуна књига – постала је чаробно место сусрета, учења и открића.

Радионица „Мој град“ била је још један доказ да се са децом може радити на највишем нивоу – да њихова радозналост, њихово знање и њихова осећајност могу бити неговани кроз пажљиво осмишљене активности. Васпитачице које су их довеле не само да су их научиле историји и култури њиховог града, већ су у њима пробудиле љубав према месту у којем живе.

Јер град нису само улице и зграде – град су приче, успомене, осећања. А ова деца, њихови осмеси и њихова знатижеља, најлепша су будућност коју Пожаревац може да пожели.