НАШ СЛОБОДАН СТОЈАНОВИЋ
Петнаести „Дани Слободана Стојановића“ отпочели су јуче, 7. октобра, уз полагање цвећа у Сунчаном парку, окупљајући бројне уметнике, представнике локалне власти, чланове породице и пријатеље овог великог уметника. Споменик посвећен Стојановићу постао је место сећања, украшен свежим цвећем и венцима, симболизујући трајну захвалност за његов допринос културном наслеђу. Присутнима су се обратили Градимир Стојановић, Слободанов брат, Марија Влајовић, чланица Градског већа за културу, туризам, друштвене делатности и социјална питања, Вера Зарић Митровић, директорка Библиотеке и Љиљана Јовић, библиотекарка.
Током наредна четири дана, манифестација ће пружити богат програм који позива посетиоце да се поново сусретну са његовим делима.
У светлу данашњих изазова, често заборављамо на моћ уметности да рефлектује наше унутрашње борбе и друштвене конфликте. У тој светлости, Слободан Стојановић се издваја као кључна фигура, чије дело може послужити као светионик за нове генерације.
Стојановићева драма није само естетски доживљај, већ и снажна критика друштва. Његови ликови често су заробљени у догађајима које не могу да промене, што нас подсећа на сопствене борбе у свету који делује хаотично и неправедно. Његове приче говоре о људској патњи, о љубави која се суочава с препрекама, о идентитетима који се губе у времену промена. Ове теме су вечне и универзалне, а управо то их чини актуелним и за данашње младе људе, који често осећају несигурност и страх од будућности.
Замислите младу особу која се суочава с притисцима савременог живота—социјалним мрежама, очекивањима околине, унутрашњим демонима. Док чита или гледа Стојановићева дела, она проналази одразе својих властитих борби. Ликови се не боре само против спољашњих препрека, већ и против својих унутрашњих страхова. Ова интроспективна димензија позива младе на размишљање о томе како се носе с властитим изазовима, како проналазе снагу у слабости.
У тренутку када је дијалог између генерација често прекинут, Стојановићева дела нуде мост. Његове драме постављају питања која су релевантна и данас, подстичући младе људе да се упусте у разговор о ономе што их мучи.
Значај Слободана Стојановића лежи у његовој вештини да нас инспирише у преиспитивању свога места у свету. У свету који се брзо мења, његово наслеђе остаје трајно, позивајући нас да се не изгубимо у буци живота, већ да пронађемо свој глас кроз уметност.
