ПОЧЕЛА СА РАДОМ ШКОЛА ШАХА У БИБЛИОТЕЦИ У КОСТОЛЦУ
У суботу, 22. фебруара 2025. године одржан је први час у Школи шаха, која се спроводи у Библиотеци у Костолцу, Огранку Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац, у сарадњи са Шаховским клубом „Рудар“ Костолац. Полазници су добили прве лекције о шаху, као и пригодне поклоне од председника шаховског клуба, Бобана Максимовића.
Шах је игра богата симболичким функцијама и игра са високим степеном сложености и чврстим правилима. Веза шаха и математике истраживана је кроз историју од стране класичних мислилаца епохе. Међу велемајсторима значајан број су математичари. Шах је праведна игра, јер у њему нема лажи и преваре. Наш велики шаховски велемајстор Љубомир Љубојевић рекао је да је „шах свет без лажи, преваре и демагогије зато што победи увек онај који следи законитости шаха применљиве у животу – онај ко уме да планира у шаху, он ће умети да планира и у животу, онај ко уме да распоређује време и ресурсе у шаху, он ће умети да распоређује и време и ресурсе и у животу“.
Иначе, правом прапостојбином шаха сматра се Кина – 64 поља шаховске табле одговарају 64 триграма ји ђинга. Шах је дуго био привилегована игра, за аристократске породице и владаре, сакривена од обичног народа. Пут шаха до Европе ишео је од дворова Кине и Индије, преко арапских земаља, до Шпаније и Италије. Католичка црква га је у 16. и 17. веку прихватила и врло брзо сврстала међу седам витешких вештина. Сваки витез је, поред јахања, мачевања, борби копљем, луком и стрелом, пливања, писања свирања и певања, морао да зна основе шаха, иначе није могао да буде пролашен за витеза. Шах је затим стигао на универзитете, а од седамнаестог до деветнаестог века највећи центри шаха били су у Немачкој, Пољској, Аустрији, Чешкој и Француској, да би тек након тога постао доступан и широким народним масама.
Пуно је дискусија о томе како децу, нарочито млађу, уводити у шах. У шаху, слично као и у музици и математици, није пресудно претходно искуство, а врхунски резултати могући су и код веома младих људи. Деца могу да уче шах већ са 3 или 4 године. Када дете игра шах, аутоматски му синхронизовано раде обе хемисфере мозга, а мозак функционише на идеалној фреквенцији од 6 до 10 херца. Шах је у многим земљама уведен као школски предмет, редован или изборни, будући да деца, играјући шах развијају и задржавају концентрацију дужи временски период, што олакшава учитељима и учитељицама да им одрже будућу пажњу на часовима.
Осим едукативног карактера, шах има и васпитни и такмичарски карактер, али и четврту димензију, а то је прихватање ферплеја: кроз играње шаха дете учи да прихвата победе и поразе.
Још неке од добити од играња шаха:
• Шах је моћно средство којим се вежба решавање проблема;
• Шах доприноси развоју дечјих когнитивних вештина;
• Шах учи децу вредностима озбиљног и вредног рада;
• Шах учи самопоштовању, али и поштовању противника;
• Шах изграђује тимски дух, док истовремено јача индивидуалност;
• Утиче драстично на концентрацију, визуелизацију, одмереност, анализу, апстрактно мишљење, планирање, интуицију;
• Шах чини дете паметнијим.
