ВЕЧНОСТ, ТРЕНУТАК, ДВОЈЕ
У времену када свакодневица често постаје сурова и убрзана, уметност остаје једно од ретких уточишта у којима човек може пронаћи смисао, сећање и емоцију. Поетско-музичко вече „Антикварница за двоје“, одржано 8. априла 2025. године у Народној библиотеци „Илија М. Петровић“ у Пожаревцу, управо је показало како уметност може да нас врати себи самима, али и да нас повеже са другима. Кроз стихове Бранке Пражић и музику њеног супруга, кантаутора Бранка Пражића, публика је имала прилику да доживи једно јединствено уметничко и емотивно путовање.
Наслов „Антикварница за двоје“ носи дубоку симболику. Реч „антикварница“ одмах призива слике прошлих времена, предмета који чувају приче, сећања и емоције. Међутим, ова антикварница није била место прашине и заборава, већ простор у коме се прошлост сусрела са садашњошћу кроз уметност двоје људи – двоје који заједно дишу кроз стих и тон, кроз глас и мелодију, сусрет две уметничке душе које су кроз заједнички наступ створиле једно целовито уметничко биће.
Бранка Пражић, својом поезијом, успела је да пренесе дубину сваког стиха, филозофске и емотивне изразе који говоре о љубави, пролазности, сећању и уметности. Њен глас је спојио публику са поетским светом, отварајући простор за лична тумачења и дубоку рефлексију.
Музика Бранка Пражића није само пратилац речи – она је њихов сапутник. Његова песма „Увек заједно“, посвећена брату Александру, носила је посебан емотивни набој и показала како лична прича може постати универзална кроз уметнички израз. Такође, песма „Yellow Paper Bird“, која је освојила прво место на међународном такмичењу ИФЛА, показала је како локална уметност може имати глобални одјек, али и како се и модерна тематика може савршено уклопити у простор једне „антикварнице“.
Посебна вредност овог догађаја била је управо у тој хармонији речи и музике, где ниједна уметничка форма није доминирала над другом – оне су се прожимале, огледале једна у другој. Публика је била активни учесник – са сваким стихом и сваким тоном, будиле су се емоције, сећања и мисли.
Ова вече било је искуство, тренутак када време стаје, а душа се отвара. У топлини библиотеке, међу књигама које чувају векове знања и прича, уметност је пронашла своје природно место. Као што антикварница чува предмете који су некада били део нечијег живота, тако су и стихови и музика „Антикварнице за двоје“ постали део живота свих присутних.
Ова ,,Антиварница“ је позив да у свакодневици пронађемо лепоту, да слушамо и осећамо, да ценимо оно што је било и оно што јесте. Кроз речи Бранке Пражић и музику Бранка Пражића, публика је добила много више од уметничког програма – добила је додир вечности у пролазном тренутку.
