Представљање књиге „Хелена или о немиру“
У Народној библиотеци „Илија М. Петровић“ Пожаревац 14. марта 2018. године представљена је књига Мирјане Митровић „Хелена или о немиру“. Директорка Библиотеке Вера Зарић Митровић је кроз питања и коментаре о књизи и ликовима, заједно са ауторком водила присутне кроз ово „историјско путовање“.
Први роман на српском о мајци Константина Великог, Светој царици Хелени је стилски и тематски особит и интригантан, који уметнички уверљиво и ненаметљиво реконструише једно далеко доба чије нити допиру до наших простора и нашег времена. Нека књижевна дела која говорећи о великим историјским догађајима и личностима на сцену враћају људскост, а једно од таквих књижевних дела је и нови роман Мирјане Митровић.
Роман о Светој августи Хелени, некадашњој крчмарици, заправо је прича о судбини жене и мајке кад је Римско царство било на измаку а хришћанство стицало право грађанства. Зачетак приче је смештен у 297. годину. Остављена од мужа Констанција Хлора, Хелена из Наиса прелази у Сингидуним. Ту проналази хришћанску заједницу, једног чудног лекара, али и свој мир. Други део романа нас сели у 325. годину. Хеленин син Константин је постао цар. Самим тим, Хелена је од обичне жене претворена у мајку-царицу која треба да послужи као пример врлине свим поданицима у царству. Константин ангажује епископа Николу да састави Хеленин животопис, али то нимало није лак задатак. У сенци писања Хеленине биографије, одиграва се Први васељенски сабор и сукоб са Аријем који ће одредити каснију судбину хришћанства. Трећа и крајња слика је 330. година. Хелена је у Јерусалиму и проналази крст на којем је разапет Исус.
Овај роман се може посматрати из више углова. На првом месту, то је реконструкција једног историјског периода, али то више није пука историја – то је истински живот који се одиграва пред нашим очима. Са друге стране, „Хелена или о немиру“ је истанчани приказ унутрашњег света једне жене. Љубави, порази, болови и сумње једне дубоко напаћене али и ништа мање мудре и племените особе добијају свој достојан приказ у овом роману. Овај роман је прича о сукобљености оног најплеменитијег у човеку – Хелениној љубави према свом мужу, сину и свету – са злом и прљавштином истог тог света. Пратећи Хеленину причу, од несрећног свршетка детињства, преко ужасавајуће самоће, па све до тренутка у којем постаје царица која је немоћна да се супротстави тиранији свог сина, Мирјана Митровић представља живот жене осуђене на немир.
Мирјана Митровић спада у ред најистакнутијих савремених српских приповедача и романсијера. Завршила је студије енглеског језика и књижевности. Дебитује са романом „Аутопортрет са Миленом“ (1990). Следи збирка прича „Свето стадо“ и романи „Емилија Лета“ и „Месечари из Маргума“. За „Емилију Лету“ (2006) је добила награду „Бранко Ћопић“.