ЧУВАРИ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ

СТРУЧНИ СКУП БИБЛИОТЕКАРА

МАНАСТИРСКЕ И ЦРКВЕНЕ БИБЛИОТЕКЕ – ЧУВАРИ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ

                                  Манастир Велика Ремета, 10. мај 2018. године

Српска читаоница у Иригу и манастир Велика Ремета организатори су Стручног скупа „Манастирске и црквене библиотеке – чувари културне баштине“ који je одржаn 10. маја 2018. године.

Теме скупа: О историјском трајању и садашњем тренутку Библиотеке СПЦО у Трсту/ Светлана Јанчић, Београд; Пројекат попуне фондова библиотека манастира и цркава – Народна библиотека Србије / Ивана Николић, НБС; Матична делатност Библиотеке Српске патријаршије / Др Зоран Недељковић, Библиотека Српске патријаршије; Мрежа библиотека српске православне цркве / Ирина Нешић, Библиотека Српске Патријаршије; Књига са потписима бачких епископа Софронија Томашевића и Арсенија Радивојевића у Библиотеци Гркокатоличког богословског факултета у Прешову / Душица Грбић, Библиотека Матице српске; Библиотеке Карловачке богословије и Богословског друштва „Слога“ као део фонда Библиотеке Српске патријаршије / Др Ненад Идризовић, НБС; Библиотека Цркве Вазнесења господњег у Александровцу / Љубица Петковић, Народна библиотека Крушевац; Библиографија листа „Боговесник југа Србије“ 2012/2016. / Татјана Јанков, Народна библиотека Лесковац и Мирослав Јовановић, Библијска школа Лесковац; Прилог проучавању старе и ретке књиге у црквама Лазаревца и околине / Марина Гавриловић, Народна библиотека „Димитрије Туцовић“ Лазаревац; Црквене библиотеке и архиви као извори за генеологију и проблематика генеологије у Срему / Радован Сремац, Музеј наивне уметности „Илијанум“, Шид; Песничке манифестације у фрушкогорским манастирима / Весна Петровић, Вера Новаковић.

Из Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац на Скупу су тему Стара и ретка књига Цркве „Успења Пресвете Богородице“ у Ореовици, имале дипломирана библиотекарка саветница Татјана Живковић и виша дипломирана библиотекарка Вера Зарић Митровић. Предмет истраживања и библиографске обраде у раду су црквене и богослужбене књиге штампане до 1867. године у Москви, Кијеву, Будиму и Београду на старословенском језику, које су власништво ове цркве.

Црква је саграђена после Другог српског устанка, 1821. године. Изградњу је финансирао Стеван Марковић, трговац из Ореовице. Објекат је народног градитељства, чатмара, без темеља. Првобитне иконе нису сачуване, а постојеће потичу из 1857. године. Завод за заштиту споменика културе је цркву прогласио за непокретно културно добро 1982. године.

Према запису у књизи Црквене општине Жабари, коју су приредили Мирослав Лазић и Игор Борозан, 2004. године, помиње се 40 старих богослужбених књига, Приликом истраживања стручних радника Библиотеке, утврђено је да је од поменутог броја остало само 13 црквених и богослужбених књига, од којих је десет штампано до 1867. године, две су из 19. века и једна с почетка 20. века. Од старих и ретких књига у црквеној библиотеци налазе се: Апостол, Москва, 1798; Свештено јеванђеље, Москва, 1803; Псалтир, Будим, 1822; Ирмологија, Београд, 1837; Пролог, 1-2, Москва, 1843; Октоих, Кијев, 1845; Типикон или Устав, Москва, 1848; Антологион, Москва, 1848. и Сербљак, Београд, 1861. године. Поред наведених књига регистроване су и следеће: Свештено јеванђеље, 1879, Псалтир, 1880. и Свето јеванђеље, 1910. године.

Ових тринаест забележених књига остаје као сведочанство о некада вредној богослужбеној библиотеци храма.