ПРИЧА О СУПЕРМАРКЕТУ

Савремени грчки писац Димитрис Сотакис, представио је свој ромна „Прича о супермаркету“ у Народној библиотеци „Илија М. Петровић“ Пожаревац, у уторак, 26. фебруара 2019. године. Роман је са грчког превела Мина Радуловић и 2018. године се појавио у издању ИП „Клио“. О роману су осим аутора говорили и Зоран Хамовић, уредник ИП „Клио“ и новинарка Радио Београда Сања Милић, а са енглеског је преводила Јана Јацић, професорка енглеског језика.
Димитрис Сотакис рођен је у Атини 1973. године. До сада је објавио осам романа и једну збирку кратких прича, а у антологијама савремене грчке прозе објављене су и његове приповетке. За значајне грчек награде биле су предложене књиге : „Зелана врата“ (2002), „Парафонија“ (2005) и „Човек и кукуруз“ (2007). За роман „Без даха“ (2009), преведен и на српски језик и објављен 2014. године, добио је награду The Athens Prize of Literature. Издавачка кућа „Кедрос“ 2014. године објавила је његов роман „Ускрснуће Мајкла Џексона“. Поред писања, Димитрис Сотакис бави се превођењем са кинеског језика и музиком.

     
До наших читалаца ретко стижу преводи грчке прозе. Стога је појава романа „ Прича о супермаркету“ и сусрет са аутором био добра прилика да публика чује шта се дешава у култури после велике економске кризе у Грчкој и како се она одражава на писце и савремено стваралаштво.
„Прича о супермаркету“ – Новинар струдентског часописа Нексус живи, ближећи се четрдесетој години живота, мирно и монотоно на Новом Зеланду. На службеном путу за Нову Гвинеју доживљава бродолом и једини успева да преживи. После дугог размишљања, смирен и без стреса свакодневице, као бродоломник одлучује да наичини велики искорак у свом животу и крене у предузетничке активности. Решава се да на острву отвори супермаркет, стекне новац и добар глас, не би ли се попео што више на друштвеној лествици, што му је био неостварен сан……
Сотакис у свом роману одређене феномене капиталистичког начина размишљања и одношења према свету (и људима) доводи до апсурада. Тако главни лик романа, Робинзон Човек, изгубљен на пустом острву, није пасивни учесник у апсурду, већ га својим одлукама ствара и надограђује. Тако је на најудаљенијем крају света, на рајском острву, покушао да створи центар потрошње, да привуче потрошаче из створи туристичку Меку. Радња романа, несвакидашња, апсурдна, на моменте и духовита, наводи читаоца да о њој размишља и након што прочита књигу. Наводи га, да се запита, где смо и да ли савремени човек заиста тежи највише ка томе да производи и буде конзумент производа?