ИЗЛОЖБА О ДОСИТЕЈУ

Поводом 280 година од рођења Доситеја Обрадовића и 250 година од његовог доласка у село Плавно код Книна, а у организацији Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац и Завичајног удружења „Далмација“ из Суботице, свечано је отворена изложба „Доситеј и Српско Плавно 1769-2019.“ аутора Милорада С. Кураице. Ова изложба посвећена је Доситејевом великом просветитељском путовању и представља пресек најважнијих тачака Доситејевог боравка у Далмацији, који је посредно и непосредно утицао на његов живот и рад, а експонати на овој изложби, још једном подсећају на стваралаштво Доситеја Обрадовића и његову немерљиву вредност.

О значају неговања Доситејевог дела у српском народу говорили су Вера Зарић Митровић, директорка, Татјана Вукша Мандић, представник Завичајног удружења „Далмација“ из Суботице, Татјана Живковић, руководилац Завичајног одељења и Одељења старе и ретке књиге и Милорад С. Кураица, аутор изложбе.

У уметничком делу програма учествовали су хор ОШ „Доситеј Обрадовић“ из Пожаревца са диригентом Тањом Маринковић, професорком музичког васпитања, Сава Матић, ученик ОШ „Доситеј Обрадовић“, Драгиша Живадиновић, књижевник и глумац и Софија Гердијан, песникиња. Модератор Програма била је Марија Копун.
Милорад Кураица, у обраћању присутнима, истакао је да је Доситеј Обрадовић свој просветитељски и књижевни рад започео средином априла 1761. године у српској Далмацији и да је пре 250 година великан и бесмртни Доситеј „златном ногом ступо на ужарено тло“ Плавна.

Доситеју Обрадовићу пуно дугује српска култура, али му се српски народ у Далмацији приклања са посебном захвалношћу. Управо из тог разлога, са покушајем да се његов лик и дело трајно не изгубе у спомену овдашњег, далматинског српског народа, организовано је ово дружење и изложба у спомен Доситејевом путу кроз Далмацију и, посебно, кроз моје родно Плавно, нажалост, сад готово пусто, подвукао је Кураица.
Доситеј је црквеном учењу супротставио разум, материјални свет, науку и просвећени ум. Веровао је у моћ разума и науке, за њега је наука била изнад свега, изнад свих традиција и веровања. Његов животни пут најбоље показује шта заблуде могу да учине од човека, али и како добра воља и напор могу допринети да се много шта научи и буде од користи своме народу. Доситејеве мисли и рад окренути су образовању српског народа и оснивању школа, његово начело је да наука мора доспети до најзабаченијег српског села, а његове снажне поруке: Идућ учи, у векове гледа и Књиге, браћо, књиге, а не звона и прапорце, актуелне су и данас.