ДОВИЂЕЊА, МОЈИ ДАЛЕКИ ДРУГОВИ!
Oдржани су Десети ,,Дани Слободана Стојановића“ у организацији Народне библиотеке ,,Илија М. Петровић“ Пожаревац, Града Пожаревца и Фондације ,,Слободан Стојановић“, 10. и 11. октобра 2019. године.
Овај, већ традиционалан културни догађај, посвећен стваралаштву Слободана Стојановића, једном од наших најплоднијих драмских и књижевних стваралаца у другој половини 20. века, представља сведочанство о вансеријској доброти човека чија уметност јесте само продужење тог добра.
Једном проликом Стојановић је рекао:
,,Држим да је уметност састављања и причања прича најстарија, али и највећа уметност. Шта је прича? Она је једини начин да како-тако овладамо хаосом и одупремо се ништавилу – ако не верујемо у Промисао да смо сви лица из неке Божје надприче, у којој је сваком бићу подарен благослов и одређен удео у игри, а Живот је, дабоме, без смисла, апсурдан. Ја кроз већи део свог живота нисам веровао у Промисао и Божју вољу, али сам искрено поштовао и завидео свима онима који су веровали. Мени најближе биће, моја мајка, чедно је веровала. Довољна ми је била вера у моћ Приче. Прича узима шакама из магме живота, из вреле глине, из живог тела своју ‘фунту меса’ и од ње чини нешто што можемо схватити као цело, завршено. Човек не може без приче, јер без ње не може да среди свој живот. Увек смо усред неке приче, морамо одредити почетак, средину и крај, морамо обухватити садржај: да бисмо је касније могли посматрати као наш живот.“
Тако и ово сећање Пожаревљана има своју причу. Прво вече културног догађаја отворио је ансамбл ,,Нови звучни талас“. Програм је водила библиотекарка Марија Миловановић. Дејан Крстић, члан Градског већа за ресор невладине организације, културе и информисање, истакао је да ће Град увек подржати обележавање овог великог имена у уметности, чије су теме вечне. Присутнима су се обратили и Градимир Гале Стојановић, Слободанов брат и директорка Библиотеке Вера Зарић Митровић, најављујући издавање Сабраних дела Слободана Стојановића – његове литерарне заоставштине, која се састоји од већ објављених дела, као и рукописне грађе. Након добродошлице, уследила је пројекција кратког документарног филма ауторке Бранке Пражић, руководиоца Одељења периодике, урађен поводом јубилеја, који тематски обухвата подсећање на живот и опус Слободана Стојановића и ретроспективу манифестације.
Жири у саставу: Драгана Бошковић Лазић, театролог, Срђан Кољевић, филмски сценариста и редитељ и Вукица Стругар, новинар, позоришни критичар у листу „Вечерње новости“ донео је одлуку да Награда „Слободан Стојановић“ за најбољу необјављену драму 2019. године припадне Војиславу Савићу, драматургу из Београда, за драму „Како, црни човече, ништа?“. Овом приликом публици се представио и победник прошлогодишњег Конкурса, Никола Станишић из Вршца, чију је драму „Сузе Светог Лаврентија“ Народна библиотека „Илија М. Петровић“ Пожаревац објавила у оквиру едиције „Слободан Стојановић“. На прошлогодишњу одлуку жирија подсетила нас је библиотекарка Јасмина Степановић.
Овом приликом, први пут у Пожаревцу, промовисана је монографија Драгане Бошковић Лазић „Много више од игре“, у издању Радио телевизије Србије, о којој су, уз ауторку, говорили Вукица Стругар, Срђан Кољевић, као и син Слободана Стојановића, Милош, широј јавности познат као аутор телевизијског серијала „Нешто лепо“.
У завршници вечери, атмосферу су употпуниле мелодије екранизованих остварења Слободана Стојановића у извођењу пожаревачког ансамбла ,,Нови звучни талас“.
Библиотека је упутила велику захвалност на сарадњи и директорки Економско-трговинске школе, Сибинки Живановић.
Десети „Дани Слободана Стојановића“, завршени су у петак 11.октобра емитовањем филма „Рондо“ и прве епизода ТВ серије „Приче из фабрике“ аутора Слободана Стојановића.
