ЗАГЛЕДАНИ У ЗВЕЗДЕ
Александар Гајшек и Александра Нинковић Ташић гостовали су у Свечаној сали пожаревачке Библиотеке, 1. новембра 2019. године. Публици су представљене књиге ,,Агапе антологија 5” и ,,Звездобројци 2”. Оно што повезује ове две књиге јесу сјајне личности као путокази који нас воде ка бољем друштву и бољем човеку.
,,Агапе антологија 5” садржи 12 одабраних разговора са акдемиком Владетом Јеротићем који су одржани у оквиру телевизијског серијала „Агапе” . Овакве књижевне вечери су доказ да семе, које је посејао академик, даје дивне плодове, а његов дух је и даље присутан и жив. Чули смо цитате из одабраних интервуја академика Владете Јеротића који су се нашли у књизи.
Александар Гајшек отворио је сећање на ово велико име цитирајући његову мудру мисао:
,,Не прође дан да негде, у неколико минута, немате могућност да препознате Бога у било чему. На пример, кад прхне птица. То су ти тренуци, само кад смо отворени. Доста је само то… дечји смех, дуга, цвркут… Доста. Само кад се то види изнутра, човек доживи просветљење.”
У епизоди ,,Самоспознаја” др Јеротић је говорио о вечитом императиву човека да упозна самог себе, што је максима написана још на прочељу Аполоновог храма – Делфијског пророчишта. Познато је да је то болан и мучан процес који садржи бројне препреке. Управо о тим препрекама говорио је др Јеротић. У току процеса самоспознања намећу се бројна питања: како да упознамо себе, можемо ли то учинити без Божје помоћи, како ићи путем богољубља, човекољубља и себељубља, да ли волимо себе, да ли је истина да себичан човек воли себе? Др Јеротић је често истицао да је човек смртно, слабо и несигурно биће. Овом приликом публика се подсетила једног његовог есеја који носи упечатљив наслов- Сигуран сам да сам несигуран. Тако смо дошли и до чувене парадоксалне мисли апостола Павла: ,,Кад сам слаб, онда сам јак.” Вечито питање постојања борбе добра и зла поставило се у епизоди ,,Божанска и људска мудрост у Давидовим псалмима”. О тој универзалној теми писао је Достојевски и многи други, а др Јеротић је, као и увек, имао позитиван приступ тој теми, што смо могли да чујемо из цитата. Он сматра да људи на различите начине доживљавају спознају живота као тајну. Тајна је и шта се дешава са људском душом после смрти. Различите су и представе о оностраном у религијама света. ,,Нема повратка после смрти. А где би и требало да се вратимо?” каже др Јеротић. ,,Ако правда долази од закона онда је Бог заиста умро узалуд”. закључује, цитирајући апостола Павла.
Нашем свеприсутном госту, Владети Јеротићу, придружили су се и Иван Ђаја, Јован Цвијић, Атанасије Николић и Руђер Бошковић, важна имена нашег звезданог неба о којима се говори у књизи ,,Звездобројци 2”.
Наша гошћа Александра Нинковић Ташић прочитала је одломак из своје књиге, који је одушевио пожаревачку публику:
,,Пише Ђаја да је као дечак ходао са својим учитељем када сретоше једног старог човека. Тај старац помиловао је младог Ђају, а учитељ му рече да одрецитује последњу песму коју су учили. Пошто мали ђак то учини, каже му учитељ: ,, Сада, Иване, пољуби овом чики руку.” Питао сам мог учитеља: ,,Ко је био човек коме пољубих руку?”, Он је”, рече ми учитељ, ,,написао ту песму коју си одрецитовао.” То је био Јован Јовановић Змај. ,,И ето”, каже Ђаја, ,,од тада до данас ја жалим што му не пољубих обе руке.”
,,Звездобројци 2” је наставак књиге ,,Звездобројци” која за децу, а и за све узрасте, представља скупљено благо – одломке о одрастању из биографија Миланковића, Тесле и Пупина. ,,Место с погледом ка звездама је оно место са ког су сви бриљантни умови српске науке кренули да се пењу лествицама знања. Посматрајући током ведрих ноћи звездани свод, нису развијали само свој ум, већ и личност. Постајали су добри људи” каже Александра Нинковић Ташић. Ово су комадићи прича које су сами записали када су постали велики, када су учинили овај свет бољим местом, остављајући запис о својим суперхеројима и о свом детињству, као о највећој снази која их је водила кроз живот.
Како каже Пупин: ,,Не бисмо ни Никола Тесла ни ја постигли ништа у животу да нисмо као деца били загледани у пространо и вечно звездано небо над нама. Развијамо машту док гледамо у звезде и тако постајемо људи који могу да стварају велика дела.”
