ЧАРОБЊАК РАДМИЛОВИЋ И FEMINA ANTICA BALCANICA
Током две вреле јунске вечери у нашој Библиотеци су одржане две, по много чему различите књижевне промоције, али са једним заједничким именитељем – заинтересованом и видно задовољном публиком. У четвртак, 16. јуна, одржано је представљање књиге „Чаробњак Радмиловић”, коју је, као четврти део свог „Успоменара” написао наш познати глумац Милан Цаци Михаиловић. Књига представља драгоцено сведочанство о Зорану Радмиловићу, легенди нашег глумишта, који нас је напустио пре 36 година, она је омаж великом Глумцу који је оставио тако дубок траг у нашем колективном сећању да га време, чини се, никада неће избрисати. Милан Цаци Михаиловић је делио сцену са Чаробњаком тринаест година, у представама „Краљ Иби”, „Радован Трећи”, „Ој Србијо, нигде када нема”, „Santa Maria della Salute” у којој је Радмиловић играо Лазу Костића, као и у представи „Корешподенција”. Цаци Михаиловић је током вечери надахнуто причао приче о Зорану, читао одломке из књиге које су написали Зоранови пријатељи, рођаци, колеге, другови из детињства. То су сведочанства „из прве руке”, које је Милан Цаци Михаиловић, у маниру мајстора сцене представио у распону од сетних успомена Зоранове сестре и сестричине, до бравурозних епизода и анегдота из Радмиловићеве глумачке каријере које су изазивале салве смеха у публици. Одавно Сала на спрату Библиотеке није тако одјекивала од смеха, изазваног чистом радошћу и подсећањем на Чаробњака сцене, Зорана Радмиловића.
Сасвим другачија тема, а ништа мање занимљива, напротив, представљена је пожаревачкој публици у четвртак, 24. јуна, на промоцији књиге Јелене Анђелковић Грашар Femina Antica Balcanica. Књига је заједнички издавачки подухват Археолошког института из Београда и издавачке куће Еволута и зашла је из штампе пре месец дана. Др Јелена Анђелковић Грашар је историчарка уметности и научни сарадник у Археолошком институту, а те вечери је књига Femina Antica Balcanica први пут представљена публици, на велико задовољство ауторке која је на много начина емотивно везана за Пожаревац.
Ауторка у својој књизи истражује питања визуелног представљања идентитета жене у касноантичком периоду, посматрајући их у њиховој трострукој појавности – као царице, обичне жене и божанске жене, преиспитује њихове везе и узоре у друштвеном, религијском и културном контексту тог периода на подручју које данас обухвата територију Србије и део Балкана. Изузетно занимљиво, динамично и елоквентно излагање Јелене Анђелковић Грашар о жени из касноантичког периода награђено је видним задовољством публике.
