ГОСТОВАЊЕ ГОРАНА СКРОБОЊЕ У БИБЛИОТЕЦИ У КОСТОЛЦУ
У Библиотеци у Костолцу, Огранку Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац у петак, 2. јула, наш познати писац и преводилац Горан Скробоња, представио је свој богати књижевни рад.
Горан Скробоња рођен је 1962. године у Београду, где је и дипломирао 1985. године на Правном факултету у Београду. Од 1986. па до данас бавио се професионално спољном трговином и био на руководећим функцијама у компанијама „Симпо“ Врање, „ИЦН-Галеника“, „Terra Trade“, „Decotra Engineering “ и „ХИП-Петрохемија“, да би од 2009. постао генерални секретар Српског удружења издавача и књижара из Београда. Такође, од 1990. године, Горан Скробоња је именовани стални судски тумач за енглески језик при Окружном суду у Београду. Писањем се активно бави већ скоро четири деценије. До данас је написао низ прича и романа и својим стваралачким опусом, поред научне фантастике, обухватио и хорор, фолклор, словенску митологију и поп културу. Његови романи су: Накот (1992, 1994, 2011), Војници Корота (1992), Човек који је убио Теслу (2010), Сва Теслина деца (2013), Када кажеш да сам твој (2017), Пророчанство Корота (2018) и последњи његов роман из два дела, написан у сарадњи са колегом Иваном Нешићем Фирентински дублет – Сфумато (2020) и Кјароскуро (2021), објављен у издању „Лагуне“. Поред романа, аутор је и неколико збирки прича: Од шапата до вриска (1996), Шилом у чело (2000, 2019), Тихи градови (2007), Покладе и друге приче (2014), Вампирске приче (2016) и Клопка и друге приче (2020). Сва наведена дела сврставају га у ред најпродуктивнијих савремених српских писаца. Осим свог списатељског позива, Горан Скробоња бавио се и издаваштвом, оснивач је и директор издавачке куће Паладин. Уредник је и издавач прве домаће приватне едиције посвећене хорору – Кошмар. Преводилац је великог броја романа најбољих светских писаца. Преводио је дела Стивена Кинга, Дена Симонса, Џејмса Корија (псеудонyм два писца Данијел Абрахам и Тај Френк), Ијана Мекдоналда, Волтера Ајзаксона (биографије Стива Џобса, Алберта Ајнштајна, Леонарда да Винчија), Клајва Баркера, Џејмса Херберта, Џастина Кронина, Мајкла Маршала Смита, Глен Данкана, Ричарда Моргана, Стивена Ериксона, Курта Вонегата, Била Брајсона и других…
Добитник је бројних награда за жанровско стваралаштво, међу којима су најскорије награде „Станислав Лем“ и „Златни змај“ за допринос развоју домаће фантастичне књижевности.
Током књижевне вечери у Костолцу, посетиоци библиотеке уживали су у веома занимљивом разговору о пишчевом преводилачком раду, о његовим причама, стриповима и романима, о издаваштву, о истраживачком раду, пошто све његове књиге имају дубоку истраживачку подлогу, затим о путовањима, о сарадњи са другим писцима, о фантастици, о преводима његових књига на јапански језик, о књижевним наградама, као и о будућој екранизацији његових прича и романа. Горан Скробоња је приликом посете Библитеци у Костолцу, узео учешће у акцији промовисања фантастике, као све популарнијег жанра у књижевности и кинематографији и снимио кратак видео прилог у коме је говорио на тему: „Зашто волим фантастику?“
Током књижевне вечери у Костолцу, посетиоци библиотеке уживали су у веома занимљивом разговору о пишчевом преводилачком раду, о његовим причама, стриповима и романима, о издаваштву, о истраживачком раду, пошто све његове књиге имају дубоку истраживачку подлогу, затим о путовањима, о сарадњи са другим писцима, о фантастици, о преводима његових књига на јапански језик, о књижевним наградама, као и о будућој екранизацији његових прича и романа. Горан Скробоња је приликом посете Библитеци у Костолцу, узео учешће у акцији промовисања фантастике, као све популарнијег жанра у књижевности и кинематографији и снимио кратак видео прилог у коме је говорио на тему: „Зашто волим фантастику?“