РАЗГОВОР СА ЗОРАНОМ ЖИВКОВИЋЕМ
У малој сали Центра за културу Пожаревац, у организацији Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац, у четвртак 21. октобра, одржано је књижевно вече на којој је наш познати писац проф. др Зоран Живковић, представио две нове књиге. Прва књига је Критичко издање романа Зли дуси Ф.М. Достојевског, а друга књига је Живковићев роман „Бела соба“ коју је Трећи програм Радио Београда емитовао током јула, у седамнаест наставака, а која би до краја године требало да се појави и у штампаном облику, прво на енглеском језику, уз издању америчке издавачке куће „Кадмус прес“, а затим на српском језику, уз издању издавачке куће „Завод за уџбенике“ .
Повод за Критичко издање романа Зли дуси Ф.М. Достојевског била су чак четири јубилеја у овој години, од којих су три међународна, а четврти посебно значајан за српску културу. Поред тога што се ове године навршава пуна два века од рођења Достојевског (рођен је 11. новембра 1821. године) и 140 година од његове смрти (преминуо 9. фебруара, 1881. године), протекло је и 150 година од тренутка када је овај роман почео да излази у наставцима у часопису „Руски весник“, али и пуних сто година од његовог првог објављивања на српском у преводу Косаре Цветковић под насловом „Нечисте силе“. Уложивши три и по године рада, професор Живковић је, у сусрет јубилејима, приредио не само прво критичко издање романа „Зли дуси“, већ и прво критичко издање уопште неког дела Достојевског на српском.
Разговор са писцем водила је Рената Минић, дипломирани библиотекар саветник.
О књижевнику:
Зоран Живковић, аутор 22 прозна дела и 8 монографија. Закључно са 2020. годином, ових 30 дела појавило се у 205 издањa: 88 у Србији и 117 у иностранству.
Прозна дела: Четврти круг (1993), Временски дарови (1997), Писац (1998), Књига (1999), Немогући сусрети (2000), Седам додира музике (2001), Библиотека (2002), Кораци кроз маглу (2003), Скривена камера (2003), Вагон (2004), Четири приче до краја (2004), Дванаест збирки (2005), Мост (2006), Читатељка (2006), Амаркорд (2007), Последња књига (2007), Есхерове петље (2008), Писац у најам (2009), Пет дунавских чуда (2011), Велики рукопис (2012), Зборник мртвих (2015) и Тумач фотографија (2016).
Монографије: Савременици будућности (1983), Звездани екран (1984), Први контакт (1985), Енциклопедија научне фантастике (1990), Огледи о научној фантастици (1995), О жанру и писању (2010), Писац од глине (2013) и Challenges оf Fantastika (2103).
Са 117 страних издања Живковић је најпревођенији живи српски писац. Књиге су му изишле на 20 језика у 24 земље: САД, Енглеској, Италији, Португалији, Немачкој, Шпанији, Француској, Данској, Грчкој, Швајцарској, Холандији, Јапану, Јужној Кореји, Бразилу, Турској, Саудијској Арабији, Ираку, Русији, Чешкој, Пољској, Бугарској, Украјини, Словенији и Хрватској.
Ове књиге добиле су узорне приказе у више од пет стотина водећих светских дневних новина, часописа и књижевних портала на интернету.
Амерички издавач „Кадмус прес“ управо је привео крају четворогодишњи пројекат издавања Живковићевих сабраних прозних дела на енглеском. Укупно су објављена 32 тома – 11 у тврдом повезу и 21 у меком. Ово је први пут у историји српске књижевности да је један издавач с енглеског говорног подручја објавио сабрана дела неког нашег писца.
Комплет Живковићевих сабраних прозних дела у 11 томова појавио се 2018. и на српском језику у издању Завода за уџбенике.
Живковић је добитник „Светске награде за фантастику” за роман мозаик Библиотека, награде „Милош Црњански” за Четврти круг, награде „Исидора Секулић” за Мост и награде „Стефан Митров Љубиша” за укупно прозно стваралаштво. Живковићу су припала и три признања за допринос фантастичкој књижевности: „Арт-Анима”, „Станислав Лем” и „Златни змај”.
С двадесет страних издања, Живковићев кратки роман Библиотека најпревођенија је српска књига на почетку 21. века. То је уједно једна од само две књиге неког домаћег аутора којој је припало једно америчко књижевно признање. Библиотека је нарочито популарна у Португалији – објављена је у три издања, увршћена у обавезну средњошколску лектиру, приказана у позоришту, влада ју је међу првима препоручила у оквиру пројекта подршке читању…
Живковићева проза преточена је у друге медије: радиодрамске адаптације две његове приче емитовао је Би-Би-Си, Студио Б приказао је ТВ серију Сакупљач, а редитељ Пуриша Ђорђевић снимио је дугометражни филм Два и краткометражни Исповедаоница.
Живковићева прозна дела већ дуже су предмет академског изучавања на америчким универзитетима, а недавно се и код нас појавила монографија о овом писцу – Заточник пете силе – из пера професорке Љиљане Пешикан Љуштановић. Референтни амерички часопис „Светска књижевност данас” учинио је велику час нашем аутору када је 2011. објавио темат о његовој прози.
До недавног пензионисања, Зоран Живковић предавао је креативно писање као редовни професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Његову књигу о овом предмету, Писац од глине, објавио је 2019. водећи светски научни издавач Спрингер, који је годину дана раније већ публиковао Живковићеву студију Први контакт и путовање кроз време.
Вероватно највећи комплимент за своје прозно стваралаштво наш писац добио је од Мајкла Дирде, угледног књижевног критичара „Вашингтон поста”. У броју од 28. новембра 2018. овог листа Дирда је написао да је „Живковић по свој прилици најизврснији приповедач који се појавио после Борхеса и Калвина”.
