ПУТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕЛИКВИЈА ДУГ 2000 ГОДИНА

Предавање на тему „Пут најзначајнијих реликвија дуг 2000 година“ аутора Јована Ђорђевића, професора српског језика и књижевности из Београда, одржано је у организацији Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац у простору Галерије „Милена Павловић Барили“.

У уводном делу предавања аутор је истакао да су три велике хришћанске реликвије: рука Св. Јована Крститеља, део Часног Крста и Икона Пресвете Богородице Филермосе прешле су дуг историјски пут од Јерусалима, преко Цариграда стигле су у посед крсташких витезова Св. Јована Крститеља који су их приликом својих похода запленили. У почетку су се налазиле на Родосу, а затим од средине 16. века на Малти.

У време Наполеонових ратова генерал Малтешког реда предао је светиње на чување руском цару Павлу И Романову 1799. године. Светиње су чуване на двору Романових у Петрограду све до револуције 1918. године, када их је из Русије изнела Марија Фјодоровна, мајка императора Николаја II и однела их у Копенхаген. Пред крај живота предала их је руском митрополиту Антонију Храповицком, који је светиње преко Берлина донео у Београд. Тада су предате на дар краљу Александру Карађорђевићу у знак захвалности руског народа и руске цркве за пријем великог броја избеглица из Русије.

Светиње су чуване у краљевском двору у Београду до 1941. године, када их је краљ Петар II с патријархом Гаврилом Дожићем оставио управи манастира Острог на чување.

Из Острога светиње су 1952. године пренете у државни трезор. Из трезора рука Св. Јована Крститеља и део Часног Крста предате су тадашњем митрополиту црногорско-приморском Данилу Дајковићу у Цетињски манастир, а икона Пресвете Богородице Филермосе 1978. године предата је Народном музеју на Цетињу где се и данас налази.

На крају предавања, аутор је закључио да се ове светиње убрајају међу највеће хришћанске реликвије, непроцењиве вредности, јер су опточене златним рамовима, украшеним дијамантима, брилијантима, рубинима и сафирима.