ИГРЕ СТАРЕ И НОВЕ
Радионица ,,Игре старе и нове“ одржана је 29. марта на Дечјем одељењу Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац. Учествовало је тридесет двоје предшколаца из вртића ,,Пчелица“. Радионицу је водила виша књижничарка, Славица Вучинић, која је представила неколико игара из књига Љубице Сикимић ,,Игре твоје и моје“ и ,,Дечје игре некад и сад“.
Данас се све више говори о проблему који се може назвати једним именом – екран, испред кога деца проводе много времена. О томе говори и податак да је од тридесет двоје предшколаца, који су учествовали у радионици, само један члан библиотеке. Увек постоји начин да их одрасли организују, без телефона у џепу, где би она сама или уз помоћ некога започињала активност као што су игре. Један од начина покретања деце јесте довођење у библиотеку, где ће им бити пружено мини енциклопедијско знање на забаван начин. Деца кроз игру најлакше уче о себи, другима и свету који их окружује.
Учесници су са одушевљењем прихватили сваку представљену игру. Полазећи од теорије Џона Лока да је људска душа tabula rasa (неисписана табла) која се попуњава искључиво искуством и васпитањем, односно социјализацијом, закључујемо да свако дете, без обзира ком времену припада, може да усвоји праве вредности, само ако има ко да му их пренесе.
Посматрано из данашњег угла, значај игара је тешко сагледати, узимајући у обзир општу трансформацију друштва која је наступила са модерним добом, али је неоспорно да су дечје игре биле и остале јако важне како за физички, тако и за интелектуални развој детета.
