РЕЗУЛТАТИ ЛИТЕРАРНОГ И ЛИКОВНОГ НАГРАДНОГ КОНКУРСА „ЧИТАЈ ДА БИ ЖИВЕО“

Резултати Литерарног и ликовног наградног конкурса „Читај да би живео!“

Пожаревачка Библиотека прославила је Светски дан књиге и ауторских права уз награђене радове на Литерарном и ликовном наградном конкурсу ,,Читај да би живео!“

Пристигло је 40 радова и то:

Литерарни радови: 19

Ликовни радови: 21

Школе које су учествовале:

ОШ „Светозар Марковић“ Краљево

ОШ „Ђура Јакшић“ Јелашница

ОШ „Јаков Колар“ Селенча

ОШ „Стефан Немања“ Ниш

ОШ „Никола Тесла“ Београд

ОШ „Мића Станојловић“ Коцељева

ОШ „Доситеј Обрадовић“ Пожаревац

ОШ „Краљ Александар I“ Пожаревац

ОШ „Десанка Максимовић“ Пожаревац

Средња школа Коцељева

Економско-трговинска школа Кучево

Пожаревачка гимназија

Техничка школа са Домом ученика ,,Никола Тесла“ Костолац

Жири је радио у саставу:

За средње школе:

Бранка Пражић, магистар филолошких наука и дипломирани библиотекар саветник

Татјана Живковић, дипломирани филозоф и дипломирани библиотекар саветник

Јелена Чобић Станисављевић, дипломирани филолог и дипломирани библиотекар

За основне школе:

Славица Вучинић, самостални виши књижничар

Александра Миленковић, дипломирани библиотекар

Јелена Чобић Станисављевић, дипломирани филолог и дипломирани библиотекар

Одлука жирија о избору најуспешнијих радова донета је једногласно и гласи:

 Најбољи литерарни рад у категорији од 1. до 4. разреда основне школе:

Песма „Да ми је знати“ Страхиња Петковић, ученик 3. разреда ОШ „Ђура Јакшић“ из Јелашнице (одељење у Просеку)

Најбољи ликовни рад у категорији од 1. до 4. разреда основне школе:

„Иди зимо, одмори се мало, све у деци већ је процветало“ Николина Ђорђевић, ученица 4. разреда ОШ „Ђура Јакшић“ из Јелашнице (одељење у Просеку)

 Најбољи литерарни рад у категорији од 5. до 8. разреда основне школе:

Прича „Загрљај је прекрасан дар, једна величина одговара свима“ Огњен Гајић, ученик 8. разреда ОШ „Краљ Александар I“ Пожаревац

Најбољи ликовни рад у категорији од 5. до 8. разреда основне школе:

„Мењам све јастуке света за књигу“ Стефан Андрејић, ученик 5. разреда ОШ „Доситеј Обрадовић“ Пожаревац

Најбољи литерарни рад у категорији средњих школа:

Прича „На тастатури мог живота већина је била SHIFT,  а ти си CAPS LOCK“  , Сара Јовановић, ученица 4. разреда Техничке школе са Домом ученика „Никола Тесла“ Костолац

Похваљују се радови:

Прича „Ја сам страница књиге“, Катарина Пићурић, ученица 1. разреда ОШ „Краљ Александар I“ Пожаревац

Песма „Највећи човек увек остаје дете“, Нађа Пајкић, ученица 6. разреда ОШ „Никола Тесла“ Београд

Ликовни рад „Иди зимо, одмори се мало, све у деци већ је процветало“, Елена Јовановић, ученица 3.разреда ОШ „Доситеј Обрадовић“ Пожаревац

Ликовни рад „Мењам све јастуке света за књигу“, Филип Аџић, ученик 5. разреда ОШ „Светозар Марковић“ Краљево

Прича „Бол данас, једном ће постати јуче из чијег ћеш пепела никнути нов“ Александра Пауљесковић, ученица Економско трговинске и машинске школе Кучево

Похваљују се и сви учесници, професори, наставници и библиотекари на огромном труду који су уложили за учествовање на Конкурсу.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Најбољи литерарни рад у категорији од 1. до 4. разреда основне школе:

Песма „Да ми је знати“ Страхиња Петковић, ученик 3. разреда ОШ „Ђура Јакшић“ из Јелашнице (одељење у Просеку)

Да ми је знати

Да ми је знати

Како ласта са далеког југа

У своје гнездо испод стрехе

Моје куће уме да се врати.

Да ми је знати

Да ли зна колико сам срећан

Сваког пролећа кад залепрша

Око гнезда и да је добродошла.

Да ми је знати

Да ли њено срце стрепи

Када њена мала ласта

Треба први пут да полети.

Да ми је знати

Да ли осећа моју тугу

Кад крену јесење кише

Због њеног повратка југу,

Јер ме оставља да чекам

Још једну годину дугу.

Да ми је знати

Када ће човек да схвати

да је ласта све мање,

и да због небриге човека

ја са страхом чекам

моју ласту сваког пролећа да се врати.

Лирски израз у овој песми је дивна експресија о птицама и свему добром што нам доносе. Аутор их, попут Јове Змаја, доживљава као бића равна себи, којима се радује и за које се брине. Његова искрена забринутост за опстанак весника пролећа, уобличена у стихове нашла је пут до најбољег литерарног рада у категорији од 1. до 4. разреда.

Најбољи ликовни рад у категорији од 1. до 4. разреда основне школе:

„Иди зимо, одмори се мало, све у деци већ је процветало“ Николина Ђорђевић, ученица 4. разреда ОШ „Ђура Јакшић“ из Јелашнице (одељење у Просеку)

Рад у потпуности задовољава све ликовне критеријуме и одговор на тему. На цртежу, урађеном фломастерима, видимо радост исказану јарким бојама. Толико је верно приказано рађање природе и живота да се могу осетити сви мириси и чути дечји смех.

Најбољи литерарни рад у категорији од 5. до 8. разреда основне школе:

Прича „Загрљај је прекрасан дар, једна величина одговара свима“ Огњен Гајић, ученик 8. разреда ОШ „Краљ Александар I“ Пожаревац

Загрљај је прекрасан дар, једна величина одговара свима

Ја сам четрнаестогодишњи Огњен и одговорно тврдим да загрљај јесте прекрасан дар и да је величина универзална. Објаснићу своју компетенцију.

Моја меморија на рано, оио бебеће детињство је врло жива и богата. Сећам се најситнијих детаља из игре увртићу, оброка, облика и боје играчака, сваког детета посебно. Ипак су ми сећања на јутарња буђења, када са сестром и братом упаднем у мамине и татине руке, некако топла и дража. Сећам се тих руку које нас грле кад се вратимо из вртића. Чудило ме је колике су то руке кад нас све подједнако додирну и обухвате. Онда сам са одрастањем схватио да и они другарски, мушки загрљаји после датог гола пријају као награда. Ја сам ипак богатији за још једну врсту загрљаја и зато сам меродаван да потврдим да је то диван дар. Мој брат Вук, као и ја, има четрнаест година, али је он добри дух наше породице, коју он својим језиком зове „пота“. Он своју „поту“ чува у свом загрљају и у његове мале руке сада станемо Дора, мама, тата и ја. Наравно, он те загрљаје обогати тепањем и пољупцима, а ми смо уз њега увек срећни. Тако навикнути да своје емоције делимо загрљајима, нашли смо се у чуду када је избила пандемија, па су забрањени контакти и додири. У људе се увукао страх да пруже руку. Посматрајући своје родитеље, запазио сам да се код њих ништа није променило. Мама је увек са широким осмехом загрлила своје пријатеље на улици, увек од срца испружила руку. Тата је такође онако чврсто, мушки стискао шаке својих другара при сусрету. Ја сам схватио да људскост нема мере. Или јеси човек или ниси. Мама увек одреагује на поздрављање песницом, што нас децу насмеје до суза. Нисам вам рекао да имам брата од тетке високог као планина, са загрљајем великог заштитника. Увек у све те руке станемо нас троје, тројке Гајићи, стане Дора, па Вук, па ја, и увек је некако све таман. Како растемо и из трка полетимо ка мами на лицу јој се види осмех и очи уплакане од суза радосница што се не одричемо њених загрљаја. Сада она клекне да под тежином наших тела не падне пре него што нас као своје пилиће прикупи и привије на груди. Пре неколико месеци мама се разболела и изоловала од нас. То је било предугих двадесет дана ишчекивања да нас загрли и сазнања колико нам то недостаје. Сећам се тренутка кад смо најзад упали у те руке које се шире по нашој мери. Дрхтали смо од радости, смејали се и плакали. То је био дар за наше дуго чекање.

Сваки загрљај памтим по нечему. Мамин и теткин по њиховим парфемима, Дорин и Вуков по мирису њихове косе, татин по тежини шаке на рамену, а Ацин и течин по висини у коју ме њихове руке вину.

Искрен и дирљив тон ове приче подсећа нас на оно што се заборавља – загрљај је потпуно бесплатан и има непроцењиву вредност. Овакво запажање четрнаестогодишњака, шаље нам јасну поруку – не губите време, подарите неком загрљај за срећу, здравље, лепши дан и потврђивање сопственог постојања!

Најбољи ликовни рад у категорији од 5. до 8. разреда основне школе:

„Мењам све јастуке света за књигу“ Стефан Андрејић, ученик 5. разреда ОШ „Доситеј Обрадовић“ Пожаревац

Рад има одличну композицију и ликовно уобличену причу. Ово ликовно решење говори да књига као јастук чини да се урони у фантастичне светове. Да би такав “јастук“  имао ту моћ, потребно је да се на њему “спава“  од најранијег детињства, у чему аутор овог рада има искуства.

Најбољи литерарни рад у категорији средњих школа:

Прича „На тастатури мог живота већина је била SHIFT,  а ти си CAPS LOCK “  , Сара Јовановић, ученица 4. разреда Техничке школе са Домом ученика „Никола Тесла“  Костолац

На тастатури мог живота већина је била SHIFT  а ти си CAPSLOCK

Пет сати. Зар већ? Да је бар свануло… Зимске ноћи не морају бити хладне, али ова зима, за мене најхладнија, и дуга, предуга… Наша прича о плажи и бегу из града делује као замрзнута и тако у кибернацији као да није моја; као да није наша.

Шетамо боси по песку док талас плиме запљускује наша стопала и уједно брише трагове. И тако, све до заласка сунца, све до мог буђења. Зимске ноћи, срећом, трају дуго…

Увек сам се питала одакле долазе они што бану ниоткуда и живот ти окрену наглавачке. Дошла сам до разрешења те мистерије када сам срела управо тебе. Тих и ћутљив као и ја представљаш моје огледало и чиниш да поверујем у своја убеђења.

На тастатури свог живота често сам користила опцију DELATE, а сада, дефинитивно, користим и CAPS LOCK. Са тобом  је све константа, и најзад могу да установим формуле за живот. Ово је нешто што ме у исто време везује за небеско плаветнило и чврсто држи на земљи.У неколико наврата помислила сам да се ближим том стању, али сам убрзо долазила до закључка да је трајање тога једнократно. Настављам да користим све карактере исписајући своју животну причу и надам се да ће у њој бити све мање онога што одлази у “ канту“.

Користећи свој унутрашњи глас, ауторка ове приче поручује  да су живот и људи у њему  пролазни, само привремени посетиоци.  У преплитању рефлексије, дескрипције и нарације видимо да људски поступци одређују своје место у нашим животима.