О РОМАНИМА „МРАЧНО ОГЛЕДАЛО“ И „ИСТИНА О НАМА“ АЦЕ СТАНОЈЕВИЋА

О романима „Мрачно огледало“ и „Истина о нама“ Аце Станојевића

У Народној библиотеци „Илија М. Петровић“ у Пожаревцу 18. новембра 2022. године представљена су два романа Аце Станојевића, адвоката из Пожаревца у издању издавачке куће „Филип Вишњић“ из Београда.
О романима су говорили: Татјана Живковић, Славица Јовановић, проф. др Голуб Јашовић и аутор. Одломке из романа читале су Јана Божић и Мина Миленковић, ученице III године Пожаревачке гимназије, док је у музичком делу програма наступила Ана Јовановић, ученица III године Пожаревачке гимназије.
Први роман „Мрачно огледало“ указује на даровитост и умеће романескног приповедања. На основу теме романа он се може сврстати истовремено у ратни, психолошки и љубавни роман.
Друштвено-историјски оквир романа су деведесете године 20. века, рат у Босни и Хрватској и распад Југославије. Главни јунак романа је снајпериста Борис који након одмазде за убијене другове води унутрашњу борбу са самим собом. Мучи га савест и сумња у исправност одлуке.
Након емотивног краха и жеље за самоубиством у Бечу упознаје девојку Мелину, која му је помогла да поврати душевни мир. Након њене изненадне смрти настају нова преиспитивања, моралне дилеме, као и трагање за новим смислом живота, у чему му умногоме помажу дуги психолошки разговори са „Професором“, једним од кључних ликова у роману.
Радња романа се заокружује тако што Борис среће нову љубав Алму, девојку за коју се испоставило да је, пре много година, у ратним околностима, осматрајући непријатељски положај, у суседном дворишту приметио њен лик кроз нишан снајпера.
Тема другог романа „Истина о нама“ су породични односи, љубавна прича, тајне из прошлости. Главна јунакиња Вероника – Мила након развода својих родитеља чита очев роман у рукопису и сазнаје за многе тајне из његовог живота, почевши од Милене коју је као млад лекар упознао на одељењу дијализе у загребачкој болници до познанице са којом је добио сина и за њега сазнао много година касније.

Према речима Аце Станојевића, мото за писање оба романа нашао је у роману „Демијан“ Хермана Хесеа. У питању су цитати који се односе на загледаност у самог себе и природу људског постојања и трагања за суштином сопственог бића.