ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ВЕК СЛИКАН МИКРОФОНОМ“ АУТОРА ДРАГОСЛАВА СИМИЋА
Оно што не може да се пренесе на папир
Промоција изузетне књиге ,,Век сликан микрофоном“ Драгослава Симића, у издању Белмедие, одржана је у Народној библиотеци ,,Илија М. Петровић“ Пожаревац, 2. марта 2023. године. Поред аутора, о књизи је говорио и један од рецензената, Слободан Мандић, историчар и помоћник директора Историјског архива Београд. Реч је о једној мултимедијалној књизи која је, према речима аутора, спој модерне технологије и Гутенберга. Оно што ову књигу чини јединственом у домаћој издавачкој пракси је то што служи за чување памћења у дигиталној форми без граница.
Књига садржи, по избору аутора, приче људи који су обележили историју XX века. На крају сваке се налази QR код чијим скенирањем се читалац води ка сајту аутора http://www.audioifotoarhiv.com/ , где може да чује како су саговорници из књиге изворно говорили. Све што је урадио у професионалном животу као аутор емисија ,,Говори да бих те видео“ и ,,Невидљиви људи“ на Другом програму Радио Београда , Драгослав Симић је сачувао на својој платформи ,,Аудио и фото архив Симић“ која је послужила као извор за грађу књиге. Усмену историју ХХ века аутор исписује најпре у књизи ,,Гласом писана историја“, 2018. године, чији је наставак ,,Век сликан микрофоном“ из 2022. Обе су настале под утицајем британског историчара Пола Томпсона и његове књиге ,,Глас прошлости“, која следи идеју да су усмени извори драгоцена историјска грађа.
Овако сачувана историја сведочи о великом дару, ентузијазму и пожртвовању Драгослава Симића, који се истрајно, већ деценијама, посвећује радиофонском документаризму, представљајући слушаоцима људе изузетних судбина, драматична друштвена збивања и историјски шум епоха. Начин на који један човек говори, његово дисање и ћутање, уздаси, нагласци, интонација, емотивност која се у говору ослобађа и коју беседник покушава да пригуши, све су то особине говора које се не могу пренети на папир, које се не могу записати, а много тога што је незаписано, управо је веома значајно за садржај и значење онога што се говори. Југословенска идеја је за мене била кључна прича којом са ја обојио целу књигу јер сам хтео да прикажем шта се тада у Југославији дешавало.
Публика је имала прилике да чује како Леонид Шејка пева руску песму на мансарди архитекте Предрага Ристића, давне 1965. године. Једна од прича носи наслов ,,Лепа Јелена из Ливна“ која крије историју породице Дамира и Синише Павића. Можемо чути звук некадашњих игранки из ’58. године, века жипона и шамара, забава младости и музике љубави. Открићемо и искрену причу конобарице Раде из Лесковца, забележену 1984. године, личну исповест Владимира Дедијера, 1995. године и још много тога што ову музичку старинарницу чини невероватном.
Ови записи о личностима, просторима и појавама су драгоцени за будуће истраживаче. Мукотрпан рад који стоји иза ове звучне антологије био је вођен Симићевом страшћу за сведочењем, жељом да се о XX веку оставе веродостојни документи, како све не би покрили заборав и ћутање.
