ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „СРПСКА АФРИКИЈАДА“ АУТОРА НЕДЕЉКА ГИЗДАВИЋА
Пут победника
Репринт издање ,,Српска африкијада“ Недељка Гиздавића представљено је 10. новембра 2023. године, у организацији Удружења потомака ратника 1912-1920 . Пожаревац и Народне библиотеке ,,Илија М. Петровић“ Пожаревац, поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату. О монографији говорили су историчари Нада Петровић и др Мирољуб Манојловић, а уводну реч о значају празника дао је Славољуб Стојадиновић, председник Удружења.
Монографија „Српска Африкијада: наши у Африци“, издата 1922. године, прво је дело које на свеобухватан начин описује боравак српске војске и цивила у Северној Африци током Првог светског рата.
Добровољци у српској војсци, већином Срби из Северне Америке, мада је у мањем броју било и Хрвата, Словенаца, Чеха и Руса, упућивани су на обуку у кампове српске војске у Тунису. Током целог рата, пет хиљада бораца прошло је обуку и касније упућивано у јединице на Солунском фронту. Процењује се да је у том периоду од 1916. до 1918. године преко шездесет хиљада Срба боравило у Северној Африци, од тога чедредесет једна хиљада је лечена у туниским и алжирским болницама. Умрло их је више од три хиљаде.
Дан примирја, државни празник, обележава се широм Европе, али и Србије од 2012. године. У првом светском рату, након четворогодишњих борби, примирје између Централних сила и сила Антанте је потписано 11. новембра 1918. године тачно у 11 сати.
У рату су се на једној страни бориле Немачка и Аустроугарска, док су на другој страни биле Русија, Француска и Велика Британија, а потписивање примирја у Првом светском рату одиграло се у Француској, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, и остало на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године.
У Србији се амблем тог празника, који би требало носити на реверу, састоји од мотива одликовања Албанске споменице с почетка 20. века – зелено-црне траке која окружује стилизовани приказ љубичастог цвета, Наталијине рамонде. Та угрожена биљка расте на истоку Србије и на планини Кајмачалан, где је српска војска под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе против бугарских снага током припреме пробоја Солунског фронта, увода у ослобађање Србије у Првом светском рату. Наталијину рамонду називају и „цвет-феникс“ јер се, када наступи сушни период, притаји и осуши, да би с првом кишом поново озеленела. Завод за заштиту природе Србије помиње да је Наталијину рамонду 1882. године, у Јелашничкој клисури надомак Ниша, открио је лекар и ботаничар Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновића. Он је због краја у којем је открио тај цвет, желео да га назове „Нишка рамонда“, али је ипак одлучио да му име да по краљици Наталији Обреновић. Тај цвет је у Србији заштићен законом, као „строго заштићена врста“, што значи да је строго забрањено и кажњиво њено сакупљање и нарушавање станишта.
