ТУ

Књижевни портрет Ане Ристовић, једне од најаутентичнијих гласова савремене српске поезије, представљен је у Народној библиотеци ,,Илија М. Петровић“ Пожаревац, 1. децембра 2023. године. О последњој збирци песама ,,Ту“, као и досадашњем стваралаштву, поред ауторке, говорио је и Гојко Божовић, главни уредник ,,Архипелага“.

Ана је од малих ногу одрастала уз поезију, уз песничке књиге и песнички начин сагледавања и доживљавања стварности , уз великог песника и свог оца, Александра Ристовића.  ,,Ту“ је заправо место које се тражи и на Корчули, у улици Тина Ујевића и на копну, у београдским заласцима и улицама света, у себи и на земљи, на јави и међу корицама књига… Оно што је повезује са песникињом Виславом Шимборском је колаж,  заводљиве визуелне структуре настале комбинацијама исечака из штампе, цртежа и речи.  Илустрације испод њених песама су читаве приче које употпуњују сваку песму. Како је рекао Божовић, Анина поезија позива на спорост да би се опазила пуноћа света, али и његова празнина. Призоре празнине песникиња је сагледала у време пандемије, које је искористила за писање о предметима који су изашли из употребе, а представљају део неког заједничког памћења и сећања. У ,,Књизи нестајања“  место су пронашли аудио-касета, флопи диск, писаћа машина, кликери, метални виклери, пегла на жар, школска креда, укоснице, нож за отварање писама, јо-јо, фића, трабант, пејџер итд. Анина поезија не нуди одговоре, већ читаоца наводи да се запита о свом унутрашњем бићу и ономе што га окружује.

Ана Ристовић је за поезију добила „Бранкову” и Награду „Бранко Миљковић”, немачко признање „Хуберт Бурда Преис”, Дисову награду и Награду „Милица Стојадиновић Српкиња”, као и признање „Десанка Максимовић” за укупан допринос српској поезији. Њене књиге песама објављене су на енглеском, немачком, пољском, мађарском, словачком и македонском језику, а песме су јој заступљене у више домаћих и страних антологија.