ЉУДСКИ ЗМАЈЕВИ И ОНИ ИЗ ПРИЧА
Народна предања су за тренутак оживљена у Народној библиотеци Пожаревац, кроз приче баба Драгице Попић из села Добра код Голупца, 24. јануара 2024. године. Како су приче један од начина да се очува културна баштина, искористили смо као увод о вредностима, најпре, причу о најактивнијим члановима Библиотеке за 2023. годину, који су награђени заједничким добром – књигом. Награду за највећи број прочитаних књига у претходној години, коју додељујемо сваке године на Дан ове установе, 27. јануара, добили су највреднији чланови Библиотеке у Пожаревцу и Костолцу: Дарко Јаношевић, пензионер, Јана Петковић, ученица 4. године Пожаревачке гимназије, Мухамед Гохар, ученик 3. разреда ОШ ,,Краљ Александар I“, Алексеј Станковић, дете од четири године, Добрила Милошевић, пензионер, Славиша Богдановић, незапослено лице и Софија Младеновић, ученица 8. разреда Основне школе ,,Јован Цвијић“ из Костолца. Свака јавна библиотека је ризница најстрпљивијих учитеља – књига. Сви могу да позајме књигу из библиотеке и зато би требало да јој сви прилажемо. Наравно, овде се не мисли само на донирање књига, већ и на активност кроз читање, праћење културних догађаја и помоћ да се очувају књиге. Тако се Стеван Вучетић из Службе за ванредне ситуације нашао Библиотеци и запосленима у решавању многих проблема, те му је у то име, такође, уручена награда. Захваљујући оваквим људима наше књиге живе кроз њихова читања и интерпретације. Хвала им!
Уводну реч о народној традицији и предањима дала је Јелена Петровић, в. д. директорка Туристичке организације Голубац. У публици су били и ђаци трећег разреда ОШ ,,Доситеј Обрадовић’’ из Пожаревца, са учитељицом Жаклином Редић. Свако дете је добило мини сликовницу ,,Митска и фантастична бића Голупца’’ у издању Народне библиотеке и Туристичке организације Голупца. Баба Драгица је, уз плетење, народним језиком, присутнима приповедала неке заборављене приче о змајевима, вилама тодоровцима, вампирима и суђеницама, које су само део народних предања овог краја и вредна нематеријална баштина Србије. Захваљујући њима упознајемо себе, спознајемо разноликости и учимо да живимо са другима. У свакој бори и вештим рукама ове жене крије се мудрост која је учинила приче веома интерестантним. Деци су објашњене непознате речи и појмови. Ако је само макер једно дете , када је дошло кући, испричало оно што је запамтило, много је постигнуто. Народна предања настављају да живе.
