ОД ПАМТИВЕКА КЊИГА ОДГАЈА ЧОВЕКА
У оквиру обележавања Међународног дана матерњег језика, 21. фебруара 2024. године, у Народној библиотеци „Илија М. Петровић“ Пожаревац одржана је радионица на Дечјем одељењу.
Радионицу су организовале и водиле библиотекарке, Александра Миленковић и Љиљана Јовић. Учесници су били ученици петог разреда ОШ ,,Доситеј Обрадовић“ са наставником Владом Гојковићем. Радионица је имала три сегмента. Први део, теоријски, водила је Љиљана Јовић. Она је децу упутила у основне појмове у вези са овом темом – шта је то матерњи језик, колики је његов значај, зашто је одабран баш овај датум за обележавање. У даљем току излагања деци је објашњено колико матерњи језик доприноси културолошком одређивању једне нације. Сугерисано им је да је сваки језик важан и да треба ширити знање учењем страних језика, али да треба, упоредо, неговати и чувати свој, матерњи језик. Кроз низ примера показано је како долази до мењања неког језика упливом и „осавремењивањем“ језика новим терминима, али и како се то може негативно одразити на опстанак језика. Говорила им је о статистици, о писмености и неписмености појединих народа, као и о положају наше земље на одређеној мерној скали по тим категоријама. На крају, деци је испричано о развоју српског језика кроз историју, о значају очувања српске ћирилице, о Вуковој реформи писма и Веберовој тези о лепоти ћириличног писма. Деци је представљен први српски буквар и показана су им увеличана слова старе српске ћирилице на основу којих су могли да их упореде са словима која данас користе.
Други, практични, део водила је Александра Миленковић, која се надовезала на теоријско излагање и поделила деци одштампане примере српких ћириличних слова. Деци је задатак био да, по узору на одштампане примере, својеручно исписују фломастерима појединачна слова на папирићима. Сугестијама и усмеравањем деца су вођена кроз практични део радионице. Циљ је да слова која буду тако исписана, буду искоришћена у даљем наставку радионице, где ће састављањем дати једну народну умотворину. Деци је дат предлог да и своја имена и презимена испишу традиционалним српским ћириличним писмом.
У трећем, завршном делу, деца су учествовала у живој интеракцији са библиотекаркама, где су наизменично давали примере из српског језика и књижевности. Набрајали су нове термине који су ушли у наш говорни језик као последица интеркултуралног повезивања и учења страних језика, а надмудривали су се и у пословицама и питалицама. Решавали су ребусе и загонетке. На самом крају, приказали су и пар имитација.
У једној крајње пријатној атмосфери, на неформалан начин, ученици петих разреда основне школе „Доситеј Обрадовић“ из Пожаревца, сазнали су у библиотеци много нових информација у вези са матерњим језиком и значајем који он има у очувању традиције и формирању културног идентитета. Подсетили смо се жртве коју су појединци били спремни да поднесу како би очували идентитет и особеност свог народа.
