ШТА ОСТАЈЕ ПОСЛЕ „ЗАБАВЕ“?
Промоција романа ,,Послије забаве“ Стеве Грабовца, добитника 70. НИН-ове награде, одржана је у Свечаној сали Народне библиотеке ,,Илија М. Петровић“ Пожаревац, 23. маја. Разговор о књизи са аутором водио је Борис Максимовић из Издавачке куће ,,Имприматур“.
Овогодишњи избор за НИН-ову награду представља важан корак ка афирмацији различитих језичких варијетета и богатству језичке разноликости. Ијекавски изговор, који је неправедно маргинализован, добија своје заслужено место као изражајно средство у књижевности, дајући аутентичност и дубину језичком пејзажу романа.
Ауторов покушај да отме од заборава страдале особе представља дубоко емотиван и морално важан чин. Kњижевност има изузетну снагу да очува сећање, да сведочи о прошлим догађајима и да подстакне рефлексију и саосећање код читалаца. Кроз овај роман, Грабовац нас подсећа на важност приповедања као начина да се сачува истина и да се ода почаст онима који су патили и страдали.
Тиме што се обраћа универзалним темама попут зла и страдања, овај роман постаје релевантан не само за српску књижевну сцену, већ и за читаоце широм света. Он нас подсећа на универзалну људску патњу и на потребу за емпатијом и солидарношћу, не само у прошлости, већ и у садашњости и будућности. Кроз уметничко изражавање, овај роман постаје сведочанство о људској снази и отпорности, али и о дубокој тами која лежи у људском срцу.
Цело дело, заједно с илустрацијом корица књиге, обликовани су присуством имена која су оставила дубок траг у животу аутора. Пас на насловници романа инспирисан је филмом Андреја Тарковског. Роберто Болоњо, аргентински редитељ, чији се утицај провлачи кроз причу, доприноси слојевитости и комплексности романа, док Рубљов и група ,,Нирвана“ додатно обогаћују његове тематске и симболичке слојеве. Фигура Данила Киша истиче се као важан оквир, посебно када се узме у обзир његова тематска оријентација ка историјским и индивидуалним судбинама, што се рефлектује и у делу Грабовца.
Овај богати мозаик уметничких референци није само естетски додатак, већ носи дубље значење у контексту романа. Он указује на ауторову креативну синтезу различитих уметничких утицаја и на његову тежњу ка стварању вишеслојних, комплексних књижевних дела. Кроз ову мрежу великих уметника, Грабовац истражује универзалне теме попут патње, трауме и трагања за идентитетом, постављајући их у шири културни и историјски контекст.
Ова интертекстуална повезаност са другим делима прожима роман и формира богато искуство читања, које надилази пуки наративни слој и позива на дубље разумевање људске егзистенције и уметности.
Oснова романа лежи у причи о породици, процесу одрастања и самом чину писања, а три кључна лика су пишчев отац, писаћа машина и пас. Прича полази од идеје да након радости и забаве долази сурова стварност живота, са свим својим изазовима и патњама. То је прича која истражује генерације које су стасавале у време рата и суочиле се са послератним неправдама и покушајима да се успостави нормалност у ненормалним околностима. Лик пишчевог оца представља један од централних стубова романа, приказујући човека који је посвећено седео за писаћом машином, изражавајући се кроз различите жанрове писане речи. Аутор се осврће на свог оца као на човека чија је свакодневна рутина обухватала писање разних докумената, од молби до песама, користећи писаћу машину која је постала симбол његовог стваралачког процеса. Очев лик је симболички представник једне генерације која је преживела рат и суочила се са последицама.
Кроз овај роман, Грабовац нуди дубоку интроспекцију о људској души, породичним односима и процесу стварања уметности. Он нас позива да промишљамо о људској судбини, трагању за истином и начинима како се носити са патњом и губитком. ,,Послије забаве“ постаје путовање кроз дубине људског ума, са свим његовим болима и надама, нудећи читаоцима могућност да дубље разумеју себе и свет око себе.
