Језички времеплов – од индоевропске језичке породице до Европског дана језика

У сусрет Европском дану језика, који се сваке године обележава 26. септембра, у свечаној сали Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац, у четвртак 12. 9. одржано је едукативно предавање праћено радионичарским активностима за ученике основне школе. Тема радионице тицала се историје језика и заједничког порекла европских језика. Кроз несвакидашње временско путовање ученике осмог разреда ОШ „Доситеј Обрадовић“ водила је библиотекарка Љиљана Јовић, која је својим стручним и документованим излагањем расветлила дијахрону перспективу, преселивши нас причом и сликом у прапостојбину Старих Словена, са којима смо се потом расељавали, заједно ратовали, крећући се различитим правцима миграција.

Овакав увод у историју порекла Словена и друштвене и политичке околности Ромејског – Византијског царства показао се као неопходан за наставак приче о праиндоевропском пореклу српског језика, као и осталих европских и др. генетски сродних језика, о чему је детаљно и чињенично говорила библиотекарка Ана Хранисављевић. Ученицима је указано на то да је другачији развојни пут књижевног језика у односу на живи језик, онај говорни – прасловенског порекла.

Наводећи  доказе, углавном лексичког типа, приказана је сличност балтичких и словенских језика,  а потом и језика у оквиру словенске групе, са акцентом на сличностима и разликама у савременим називима дана у недељи и старим именима месеца у години. Како бисмо оживели епоху настанка старословенског, првог књижевног језика свих Словена, испричана је прича о мисији описмењавања и ширења хришћанства међу Словенима од стране свете солунске браће Ћирила и Методија. Потом су присутни ученици усвојили начин писања старословенских бројева са циљем исписивања својих датума рођења, што се показало као врло успешан и са одушевљењем прихваћен подухват. Такође, научили смо да препознамо словенизме у коренима речи међу савременим словенским језицима трију група, али и разлике у лексемама, које су условљене утицајима других језика током историје, посебно грчког. Кроз радионичарски рад се показало да постоје и сличности словеначког и српског језика, те да се почетне лекције, попут учења бројева, могу врло лако савладати.

Посебно је истакнуто да су научност и релевантност историјских докумената једини научни пут до правих сазнања и реконструкције у методологији проучавања историје и језика. Треба бити опрезан у одабиру литературе ради усвајања и проучавања правих историјских чињеница, проверених и доказаних, јер су интернет експанзијом митоманији и псеудоисторији отворена врата ка путевима ширења више него раније.

Стога су ученици пре предавања посетили Одељење стручне књиге како би се упознали са фондом и свим могућностима и садржајима које ово одељење нуди истраживачима из различитих наука и области људског духа, о чему је говорила библиотекарка Миланка Стокић.