ОДРЖАНЕ ДВЕ НОВЕ ПРИЧАОНИЦЕ У БИБЛИОТЕЦИ У КОСТОЛЦУ
Радионица Причаоница наставља са својим радом. Током новембра месеца одржане су две радионице чији су учесници била деца предшколског узраста.
У четвртак, 7. новембра 2024. године, Библиотеку у Костолцу посетила је група деце у години пред полазак у школу, из села Острово и Петка, у пратњи васпитачице Марине Недељков и том приликом је одржана радионица Причаоница са темом: Печурке нашег краја. Библиотекарке Рената Минић и Марија Миловановић разговарале су са децом о печуркама, показајући им примере из енциклопедија и сликовница из богатог фонда библиотеке. Деца су сазнала да печурке нису поврће, да не припадају ни биљкама, ни животињама, већ су врста за себе, најраспрострањенија на свету. Печурке се деле на јестиве, нејестиве и отровне. У нашој околини највише се од печурака користе за јело шампињони, вргањи и буковаче, веома су укусне за јело и храњиве. Неке печурке се користе у фармацији и медицини.
Још неке од занимљивости о печуркама из књига:
– Много пре него што се појавило дрвеће, наша планета је била прекривена џиновским гљивама.
– Све печурке су гљиве, а све гљиве нису печурке. Оне гљиве које видимо без микроскопа зову се печурке. Не само што су видљиве голим оком, оне имају и комплекснију грађу, тело изнад земље састављено од шешира и дршке, а мицелијум у подлози.
– Постоји једно правило које каже да су све печурке јестиве, али да се неке једу само једном у животу.
– Гљиве рециклирају биљке после њихове смрти и претварају их у плодну земљу. Да није гљива, планета Земља би била затрпана са неколико десетина метара биљних (и животињских) остатака и живот на земљи не би био могућ.
– Гљиве су вишеструко корисне, и то не само као храна и лек. Неке гљиве имају могућност да апсорбују и прерађују опасне и токсичне супстанце као што су уља, пестициди и индустријски отпад, на местима где такве супстанце представљају велику опасност по животну средину.
– Постоје гљиве, из муцена породице, које светле у мраку. Оне производе светлост хемијском реакцијом која се зове биолуминисенција. У прошлости, људи су осветљавали пут кроз шуму користећи пањеве обрасле овим маленим светлећим гљивицама.
– Народна пракса за утвђивање да ли је печурка отровна или није – бацити печурку кокошкама, ако почну да је кљуцају, јестива је, ако не, није јестива.
У петак, 8. новембра 2024. године, Библиотеку у Костолцу посетила је група деце у години пред полазак у школу, из Костолца, у пратњи васпитачица Анкице Павловић и Милице Мишић. Том приликом је одржана радионица Причаоница са темом: Књига, мој пријатељ. Библиотекарке Невена Вуксановић и Марија Миловановић разговарале су са децом о важности књига и читале им одабране приче из сликовница и књига.
У четвртак, 7. новембра 2024. године, Библиотеку у Костолцу посетила је група деце у години пред полазак у школу, из села Острово и Петка, у пратњи васпитачице Марине Недељков и том приликом је одржана радионица Причаоница са темом: Печурке нашег краја. Библиотекарке Рената Минић и Марија Миловановић разговарале су са децом о печуркама, показајући им примере из енциклопедија и сликовница из богатог фонда библиотеке. Деца су сазнала да печурке нису поврће, да не припадају ни биљкама, ни животињама, већ су врста за себе, најраспрострањенија на свету. Печурке се деле на јестиве, нејестиве и отровне. У нашој околини највише се од печурака користе за јело шампињони, вргањи и буковаче, веома су укусне за јело и храњиве. Неке печурке се користе у фармацији и медицини.
Још неке од занимљивости о печуркама из књига:
– Много пре него што се појавило дрвеће, наша планета је била прекривена џиновским гљивама.
– Све печурке су гљиве, а све гљиве нису печурке. Оне гљиве које видимо без микроскопа зову се печурке. Не само што су видљиве голим оком, оне имају и комплекснију грађу, тело изнад земље састављено од шешира и дршке, а мицелијум у подлози.
– Постоји једно правило које каже да су све печурке јестиве, али да се неке једу само једном у животу.
– Гљиве рециклирају биљке после њихове смрти и претварају их у плодну земљу. Да није гљива, планета Земља би била затрпана са неколико десетина метара биљних (и животињских) остатака и живот на земљи не би био могућ.
– Гљиве су вишеструко корисне, и то не само као храна и лек. Неке гљиве имају могућност да апсорбују и прерађују опасне и токсичне супстанце као што су уља, пестициди и индустријски отпад, на местима где такве супстанце представљају велику опасност по животну средину.
– Постоје гљиве, из муцена породице, које светле у мраку. Оне производе светлост хемијском реакцијом која се зове биолуминисенција. У прошлости, људи су осветљавали пут кроз шуму користећи пањеве обрасле овим маленим светлећим гљивицама.
– Народна пракса за утвђивање да ли је печурка отровна или није – бацити печурку кокошкама, ако почну да је кљуцају, јестива је, ако не, није јестива.
У петак, 8. новембра 2024. године, Библиотеку у Костолцу посетила је група деце у години пред полазак у школу, из Костолца, у пратњи васпитачица Анкице Павловић и Милице Мишић. Том приликом је одржана радионица Причаоница са темом: Књига, мој пријатељ. Библиотекарке Невена Вуксановић и Марија Миловановић разговарале су са децом о важности књига и читале им одабране приче из сликовница и књига.
