ОЧЕВА СВИРАЛА

Поводом књиге Очева свирала Зорке Стојановић

Имало смо прилике да Зорку Стојановић упознамо као песника, а ево сада нам се представља као прозни писац. У збирци кратких прича под називом Очева свирала проговорила је Зорка о оном најличнијем и најинтимнијем. Први циклус који носи назив књиге посвећен је породичном кругу, то је циклус биографских прича о оцу и мајци и оним истинама које је ауторка понела као завештање из свог породичног дома. Нежна је, снажна и емотивна Зорка у причама које дестилишу њен живот, прилике у којима су живели њени родитељи, муке њиховог одрастања, послератног периода разних подела и дихотомија и породичних тајни које се носе у шкрињама детињства.

Не зазире Зорка од истине, у причи Сироче описује тегобан живот своје мајке којој партизани убијају оца Стојана, мученика коме жена Љубица није дозвољавала да види кћерку и напустила га је. У чудесном хронотопу имамо причу о четницима и партизанима и свим особеностима времена које је било опасно и неразумљиво данашњим слушаоцима. Стојанов убица такође је трагично завршио и тако се круг затворио.
Тематско-мотивски Зорка се највише задржава на ликовима оца и мајке, али говори и о Милени, себи из млађих дана. Пише аутобиографске и биографске приче.
Отац Дене јунак је више прича, као на пример Поновно виђење и Лепа и недовршена. У првој причи он се после седамнаест година јавља својој браћи, сестрама, мајци, пошто је као дете одведен у Београд на школовање у послератној пометњи. Потресан је Денетов поновни сусрет са породицом и сазнање да није сам на свету. Спомиње се родна Слатина, брат Сима чији загрљај Дене жели да заледи у своме срцу.
Ношени по животу, њени најмилији проживели су тешке и лепе тренутке. Дене долази пословно у Мало Црниће, угледа прелепу девојку у коју се заљубљује и одмах је испроси од њене мајке. Та девојка била је Сироче из истоимене приче. Она се удаје за незнанца кога није ни стигла да заволи, али испоставља се да ће он ипак бити љубав њеног живота.
Зорка Стојановић не може да се одрекне свог наслеђа које носи у крвотоку и у генима. Не може изван круга рођења. Садашњост као да је одређена и омеђена прошлошћу.
И прича Само да браћа слушају моју песму има фон породичне саге о брату Стевану кога упознаје у болници, и одмах и изгуби. Евоцира сећања, успомене на драге људе, прави реминисценције.
У циклусу Љубав из прошлог века проговара стидљиво о сопственој љубави из младалачких дана, о тајанственом младићу који остаје сакривен под крошњама Чачалице, Покрета горана и оних дана великог полета и акцијашке радости и ентузијазма.
Тајанствени младић нестаје и до краја остаје енигма о њему и великој нежности коју је пробудио код ауторке. Љубав остаје у измаглици дрвореда око Економске школе и једног јутра на сненој Чачалици, да би се појавила много година касније, ревитализујућа и нова.

Зорка Стојановић је читаву своју сентименталну повест сместила између корица ове књиге. Доминантну улогу, ипак, има фигура оца који је дат у сенци неке врсте племенитог сиромаштва и велике милоште коју код ауторке изазива. Он је и романтични херој и вољени отац који је обележио Зоркино детињство и одрастање. Са много љубави говори и о учитељу Мирету у причи Поранио Мирослав, као о сабрату, сапатнику, неком коме поверава да чита њене стихове и риме. Учитељ Мире познат је као врстан педагог, али и глумац, ловац и шта све не у читавом стишком крају.
Као у неку књигу свог завештања сместила је овде рођаке, пријатеље, све оне које воли и чува близу срца. Ово је Зоркина књига о себи и другима који су је учинили таквом каква је. Зато је вредна као један аутопоетички рукопис.

Славица Јовановић