БРАНКИЦА ДАМЈАНОВИЋ

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ

Народна библиотека „Илија М. Петровић“ Пожаревац, 16. април 2019. година
Представљање стваралаштва

Бранкице Дамјановић

Бранкица Дамјановић, представила је свој писани стваралачки опус, бројној публици, на догађају у организацији Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац. Сала Музичке школе „Стеван Мокрањац“ у Пожаревцу била је испуњена бројним обожаваоцима дела ауторке, заљубљеницима у лепоту писане и изговорене речи.

Бранкица Дамјановић рођена је у Приштини, где је живела до 1999. године, када је са породицом прешла у Пирот, а након неколико година из Пирота у Београд. Након успешне новинарске и уредничке каријере на РТС-у, осетила је да је писање њен прави и једини пут. Написала је осам књига, од којих су књиге кратке прозе доживеле велику популарност, велике тираже и бројна издања. Прва збирка кратких прича Добро је доживела је преко десет издања, док је књига Не бих ово могла без тебе, награђена признањем Новосадског књижевног клуба за најбоље прозно остварење у 2015. години. Рукопис мога брата, збирка је кратких прича, названа по једној од прича у књизи, док је књига Рекла ми је волим те, последња у низу кратких прича.
Бранкица Дамјановић напоменула је да је „извор“ са кога извиру приче које пише један, да нам је свима доступан, али да је она у једном тренутку свог живота, одлучила да се преда том истом животу, да му поверује и тада је кренула чаролија стварања, али и магија препознавања са стотинама хиљада других душа које редове које она исписује, доживљавају као рукопис сопствене душе. Она пише о љубави и доброти. Не негира да зло постоји, али му она својом пажњом не жели да да на важности и да га потхрањује. Док пише настоји да не изгуби суштину, а како пише тако и живи. Људи морају да буду будни и морају да имају времена и љубави за себе, а не само за друге, јер је живот један, непоновљив и не треба га преспавати. Треба се радовати сваком новом сазнању, уживати у потрази за смислом постојања, у другим људима препознавати себе.

Бранкица Дамјановић тренутно пише роман, који ће бити круна свих њених досадашњих премишљања. Овим својим романом неће се доказивати више као стваралац, јер не доказује се оно што јесте. Она ће само наставити да пише, јер је у томе је њена снага, а прихватање и захвалност других, донели су јој више, него сав њен напор да докаже да вреди.