,,Азербејџан-од значајне прошлости до модерне садашњостиˮ
Од значајне прошлости до модерне садашњости
Предавање ,,Азербејџан-од значајне прошлости до модерне садашњостиˮ одржано је у пожаревачкој Библиотеци, 5. марта 2020. године. Проф. др Ема Петровић, редовни професор на Катедри за орјенталистику Универзитета у Београду, кроз причу и слику, упознала је публику са културом и обичајима ове бајковите земље. Предавању су присуствовали ученици Туристичког смера Економско-трговинске школе.
Република Азербејџан је евроазијска земља, највећа држава Закавказја, коју на истоку запљускују воде Каспијског језера. Граничи се са Русијом (на северу), Грузијом (на северозападу), Јерменијом (на западу) и Ираном (на југу), док је од Казахстана и Туркменистана на истоку раздваја највеће језеро на планети. Азербејџану припада и аутономна република Нахчиван, физички одвојена од остатка територије Азербејџана – између њих се налазе Јерменија и Нагорно Карабах. Нагорно Карабах представља фактички независну државу коју Азербејџан такође сматра делом своје територије, али која је ван његове контроле (у тој области преовлађује јерменско становништво и она се налази под његовом потпуном војно-политичком контролом).
Главни град је Баку (са нешто више од 2 милиона становника). Службени језик је азерски (сродан турском – у суштини, служе се истим алфабетом). Руски је широко распрострањен, док се енглески значајно слабије говори (чак и међу млађом популацијом). Баку је први град на свету у коме је експлоатисана, примењена и прерађена нафта. Било је то 1847. када је на Биби-Ејбату први пут избила нафта. Тада је и почела њена експлоатација на индустријски начин. Године 1872. браћа Нобел су у Бакуу основала прву нафтну компанију. Након тога су у земљу почели да непрестано долазе предузетници са свих страна света, настојећи да уграбе своје нафтно поље, а богатства су стварана преко ноћи.
Откад је ова држава на јужном Кавказу постала независна од Совјетског Савеза, 1991. у тај део света ушле су и западне нафтне компаније које профитирају од енормних ресурса. Млади имају перспективу уколико се баве нафтом. Држава стипендира најбоље да студирају на светским колеџима, а потом се врате.
Доминантна религија јесте ислам – око 95% становништва чине муслимани (углавном шиити). Занимљиво је да је једна друга религија оставила дубок траг у азербејџанској историји и култури. Зороастризам, једна од најстаријих религија на свету, до средине првог миленијума пре нове ере потиснуо је древне култове на територији данашњег Азербејџана и постао доминантна религија. Ту улогу изгубио је крајем VII и почетком VIII века када је, након арапских освајања, становништво прихватило ислам. Ипак, трагови давнашње религије још су видљиви. Норвуз (“нови дан”, прослава Нове године) – један од важних зороастријанских празника који слави победу добра над злом – слави долазак пролећа и обележава се 21. марта, а данас се третира као државни празник у Азербејџану (и подразумева 5 нерадних дана).