Стефан Тићми – Капут од маховине (Лагуна)

Да ли сам човек или стабло?

Ко сам, шта сам, питао сам се стално, ја, Најдан, горштак, први запиткивач ове шуме. Напросто: гола крошња која је расла из мојих леђа наметала ми је то питање.

Нисам растао, не. Ја сам се гранао. Ка плаветнилу, и још више.

Грану по грану.

Заносна, омамљујућа прича о Најдану почиње најпре као бајка о човеку коме из леђа израста дрво. Усамљен и одбачен, Најдан сањари о љубави из младих дана, све док један уметнички пројекат из корена свима не промени живот.

Капут од маховине је лирска проза заогрнута сјајним приповедачким умећем и очаравајућим стилом. Натопљене зачудном лепотом, Тићмијеве реченице се отварају као шкољке и откривају нам своја бисерна значења.

Ово је роман који доказује да је пут до звезда посут поезијом.