Представљање романа „Вакуум“ Јоване Дишић
Poput Andrićeve besede ,,O priči i pričanju“ ovaj roman nam prenosi duh kojim je nadahnuta njegova priča. Biti čovek, rođen bez svoga znanja i bez svoje volje, bačen u okean postojanja. Morati plivati. Postojati. Nositi identitet. Izdržati atmosferski pritisak svega oko sebe, sve sudare, nepredvidljive i nepredviđene postupke svoje i tuđe, koji ponajčešće nisu po meri naših snaga. A povrh svega, treba još izdržati i svoju misao o svemu tome. Ukratko: biti čovek.
Kako kaže urednica Marija Radić, vrednost ,,Vakuuma’’ je u jednostavnosti. Zapravo, u prenošenju priče, koja pomaže čoveku da se ,,nađe i snađe’’, najteže je biti jednostavan. Autorka romana je istakla da su na njeno stvaralaštvo najviše uticali Stern i Rable.
Putujući između tuđih i naših očekivanja dolazimo do vakuuma. Živeti po svom je dug proces. Proces upoznavanja sebe, proces otkrivanja uverenja koja nosimo sa sobom, proces preispitivanja i kreiranja vlastitih poimanja uspeha, posla, ljubavi, prijateljstva. Proces koji će dovesti i do plakanja, ali i do stvaranja.
Ana iz romana govori nam da oseća nemir tu gde se trenutno nalazi. Oseća da bi trebalo da bude na drugom mestu i radi ono što voli. Oseća da prava Ana gunđa negde u pozadini i šapuće –ne ovo!