ЧЕТИРИ ГОРОСТАСА

Књига „Пупин, Тесла и амерички Срби”, коју је приредила списатељица Даница Оташевић, представљена је пожаревачкој публици у Народној библиотеци „Илија М. Петровић” Пожаревац, 1. новембра 2022. године. О овом значајном делу говорио је и др Владимир Димитријевић, професор Српског језика и књижевности у чачанској Гимназији, у чијем издаваштву је и објављена књига. У публици су били и ученици Техничке школе „Никола Тесла” из Костолца.

Књига представља химну свим америчким Србима који су постали грађани Америке, али нису заборавили своје корене. „Изградили су мостове између две домовине, а у срцу сачували православље, језик предака, традицију и српски дух”, каже др Владимир Димитријевић. Пример тих светлих гробова су Михајло Пупин, Никола Тесла, Радоје Јанковић и владика Мардарије Ускоковић. Дело је настало из рукописа, преписке, докумената, службених извештаја и чланака српске штампе у Америци, сачуваних у личној архиви генералног конзула Краљевине Југославије у Чикагу и Њујорку Радоја М. Јанковића. Поред ове функције, Јанковић је још био и Дисов школски друг, стари сват на његовом венчању, српски официр, јунак ратова 1912-1918, црнорукац, робијаш због подршке Апису, дипломата у Краљевини Албанији и књижевник. Бавећи се његовом оставштином, госпођа Даница Оташевић је објавила збирку докумената „Пупин, Тесла и амерички Срби” у којој се може пронаћи и како је изграђена „заједничка кућа Српства” у Америци, а Либертивил постао „исељеничка престоница српског народа”. „Ова драгоцена заоставштина прилаже нове странице у обимне биографије великих светских научника српског порекла Николе Тесле и Михајла Пупина. Истовремено допуњава историју српских исељеника на америчком тлу и сведочи о организовању православно-просветног живота Срба у дијаспори”, истиче Даница Оташевић. Јанковићева архивска грађа, која се чува у Градској библиотеци Чачка, представља право археолошко налазиште за научнике, јер осветљава непознате догађаје из периода прилагођавања српских грађана у туђој земљи. Радоје Јанковић је сарађивао са Пупином, владиком Мардаријем, Николом Теслом, многим исељеним Србима и званичном америчком администрацијом, о чему оставља драгоцене белешке. Владика Мардарије је увидео колико је Србима, који су већ почетком деветнаестог века почели да пристижу у Америку, потребно да се окупе и црквено организују, па је предано радио на томе. Јанковић и Пупин су сматрали да се американизација омладине може успорити кроз рад црквено-школских општина, неговање прошлости, језика и српског духа. Тесла је био човек који се није интересовао за материјално, био је оличење скромности, али иза те одлуке крила се неограничена храброст и поверење у властити проналазачки дух. Пупин је умео да заради, али је свом народу помагао шаком и капом.

Овом књигом Јанковићеве студије, есеји о животу емиграције, дипломатски извештаји и преписка постају део колективног памћења српског народа и важан извор информација.