ЗЛОДОБРИ МИЛОШ

Капитално дело ,,Кнез Милош државотворни владар“ проф. др Радоша Љушића, у издању ,,Православне речи“, представљено је у Народној библиотеци ,,Илија М. Петровић“ Пожаревац, 15. новембра 2022. године. Поред аутора, о књизи су говорили и професорка др Сузана Рајић са Филозофског факултета у Београду и др Мирољуб Манојловић, историчар из Пожаревца.

Ово дело је најобимнија и најкомплетнија биографија Милоша Великог. „Од Милоша Обреновића имали смо и имамо много шта да научимо и било би пожељно да се вратимо у та времена, па да из једног другог угла сагледамо његов живот и рад“, истакла је проф. др Сузана Рајић, рецензент. Др Мирољуб Манојловић похвалио је исцрпност књиге професора Љушића и осврнуо се на везу Великог кнеза са нашим градом. Пожаревац је дуго био друга резиденција кнеза Милоша. Ту је изградио конаке за своју породицу и себе и развио трговину. Ослободио је Пожаревац од турске власти у Другом српском устанку, 1815. године. У знак захвалности, подигнут му је споменик 1898. године, кога је открио тадашњи краљ Србије, Александар Обреновић, у присуству бившег краља, а свог оца, Милана Обреновића. Кнез Милош је највећи владар Србије 19. века. Уредио је државу коју је створио, а да би је уредио он је морао да примењује врло ригорозне мере. ,,Отуда сам ја измислио реч „злодобри“ кнез Милош“, рекао је проф. др Радош Љушић. Аутор нас води у давнину не само темом, већ и коришћењем заборављених речи и израза у духу времена о којем пише. Велики Милош као неписмен човек, а велики преговарач успео је да издејствује тридесет седам правних аката на међународном плану, од којих ниједан нисмо успели да сачувамо. Кнез је успео да својом вештином ни из чега створи аутономну Кнежевину Србију, као и да од српског сељака створи ново грађанско друштво. Увек је ишао на то да се што мање ратује, а што више преговара, односно да се што мање људи губи и што више придобија. Бринуо се за малог обичног човека. О томе највише сведочи укидање феудализма, по чему је Србија била једина у Европи. Чињеница да је само код нас сељак имао статус слободног грађанина покреће и миграционе таласе у нашу земљу у то време. Милош Обреновић је био храбар човек, како у рату, тако и у миру, када је у суштини и теже то бити. Ишао је потпуно сам на преговоре у турске чадоре. Био је најбогатији човек на Балкану. До 1835. године његова лична и државна каса биле су заједничке. Већ 1839. године имао је више новца у својој него у државној каси. То показује његов смисао за привреду и економију. После смрти Великог кнеза, Србија је била још неко време у суфициту, а након тога, никад више није изишла из дефицита, све до данас. Аутор књиге се осврнуо и на велики број слика које се могу видети по први пут и до којих је дошао случајно.

Биографија је на више од девет стотина страна богато илустрована и представља изузетно историографско благо које попуњава празнину у разумевању наше прошлости.