УМЕТНОСТ И ИСТОРИЈА

Промоција романа „Девет суза за Бакоче“ ауторке Миљене Дрндар одржана је 18. октобра у Свечаном салону општинског здања у Пожаревцу, у организацији Народне библиотеке „Илија М. Петровић“. Овај догађај окупио је љубитеље књижевности, ауторе, критичаре и грађане Пожаревца, који су с великом пажњом пратили представљене идеје и теме овог значајног романа.

Директорка Народне библиотеке, Вера Зарић Митровић, изразила је задовољство што су се окупили многи поштоваоци дела Миљене Дрндар и захвалила ауторки на доприносу српској књижевности.

Критички осврт Немање Девића, историчара, поставио је чврст темељ за разумевање значаја романа. Он је прецизно указао на историјски контекст, истичући да се радња протеже кроз више од једног века, обухватајући кључне догађаје на просторима Херцеговине и Црне Горе. Девићев нагласак на судбинама српске дијаспоре у Америци додатно осветљава ширину романа, који не остаје ограничен на локалну историју, већ се отвара према глобалним темама миграције и идентитета.

Истовремено, књижевни критичар Петар Арбутина нагласио је уметничке квалитете романа, оцењујући га као дело које успешно комбинује интелектуалну дубину са емотивним набојем. Његова анализа романа као породичне саге, која није само историјска хроника, већ и дело етичке рефлексије, открива слојевитост наратива Миљене Дрндар. Арбутина с правом указује на емотивну снагу приче, где ликови нису само фигуре у великој историјској причи, већ појединци са својим личним борбама, љубавима и патњама. Ова способност ауторке да историјске процесе представи кроз индивидуалне судбине представља њену кључну списатељску снагу.

Сам наслов романа, „Девет суза за Бакоче“, симболички упућује на тежину и бол прошлих генерација, али и на емотивни терет који преноси кроз време. Ауторка, у свом обраћању, нагласила је да су инспирацију за роман чинили породични догађаји и успомене, дајући причи додатну аутентичност. Овај персонални тон, који прожима роман, омогућава читаоцима да се повежу с ликовима и ситуацијама, не само интелектуално, већ и емотивно. Ауторка на суптилан начин уводи теме части, љубави и преживљавања, чинећи их универзалним питањима, без обзира на специфичан историјски контекст.

Кључна вредност романа, како је Арбутина приметио, лежи у његовој способности да постави низ етичких питања. Ликови у роману нису само пасивни посматрачи историјских догађаја, већ актери који се суочавају са моралним дилемама. Кроз њихове приче, роман покреће теме које нису само историјски значајне, већ и ванвременске. Ауторка успева да балансира између историјских чињеница и уметничке имагинације, стварајући дело које је истовремено емотивно и интелектуално провокативно.

Промоција је завршена интеракцијом с публиком, која је с великим интересовањем пратила разговор с ауторком и гостима. Постављена питања указују на дубоко разумевање и ангажованост присутних, што говори о томе да је „Девет суза за Бакоче“ роман који не оставља читаоце равнодушним. Овај роман не само да истражује прошлост, већ и изазива читаоце да размисле о властитом односу према историји и етичким питањима која она поставља.

На крају, може се рећи да је Миљена Дрндар кроз свој роман успела да споји уметност и историју, стварајући дело које је важно не само због своје књижевне вредности, већ и због своје способности да изазове дијалог о прошлости и њеном утицају на садашњост.

ромоција романа „Девет суза за Бакоче“ ауторке Миљене Дрндар одржана је 18. октобра у Свечаном салону општинског здања у Пожаревцу, у организацији Народне библиотеке „Илија М. Петровић“. Овај догађај окупио је љубитеље књижевности, ауторе, критичаре и грађане Пожаревца, који су с великом пажњом пратили представљање идеје и теме овог значајног романа.

Директорка Народне библиотеке, Вера Зарић Митровић, изразила је задовољство што су се окупили многи поштоваоци дела Миљене Дрндар и захвалила ауторки на доприносу српској књижевности.

Критички осврт Немање Девића, историчара, поставио је чврст темељ за разумевање значаја романа. Он је прецизно указао на историјски контекст, истичући да се радња протеже кроз више од једног века, обухватајући кључне догађаје на просторима Херцеговине и Црне Горе. Девићев нагласак на судбину српске дијаспоре у Америци додатно осветљава ширину романа, који не остаје ограничен на локалну историју, већ се отвара према глобалним темама миграције и идентитета.

Истовремено, књижевни критичар Петар Арбутина нагласио је уметничке квалитете романа, оцењујући га као дело које успешно комбинује интелектуалну дубину са емотивним набојем. Његова анализа романа као породичне саге, која није само историјска хроника, већ и дело етичке рефлексије, открива слојевитост наратива Миљене Дрндар. Арбутина с правом указује на емотивну снагу приче, где ликови нису само фигуре у великој историјској причи, већ појединци са својим личним борбама, љубавима и патњама. Ова способност ауторке да историјске процесе представи кроз индивидуалне судбине представља њену кључну списатељску снагу.

Сам наслов романа, „Девет суза за Бакоче“, симболички упућује на тежину и бол прошлих генерација, али и на емотивни терет који преноси кроз време. Ауторка, у свом обраћању, нагласила је да су инспирацију за роман чинили породични догађаји и успомене, дајући причи додатну аутентичност. Овај персонални тон, који прожима роман, омогућава читаоцима да се повежу с ликовима и ситуацијама, не само интелектуално, већ и емотивно. Ауторка на суптилан начин уводи теме части, љубави и преживљавања, чинећи их универзалним питањима, без обзира на специфичан историјски контекст.

Кључна вредност романа, како је Арбутина приметио, лежи у његовој способности да постави низ етичких питања. Ликови у роману нису само пасивни посматрачи историјских догађаја, већ актери који се суочавају са моралним дилемама. Кроз њихове приче, роман покреће теме које нису само историјски значајне, већ и ванвременске. Ауторка успева да балансира између историјских чињеница и уметничке имагинације, стварајући дело које је истовремено емотивно и интелектуално провокативно.

Промоција је завршена интеракцијом с публиком, која је с великим интересовањем пратила разговор с ауторком и гостима. Постављена питања указују на дубоко разумевање и ангажованост присутних, што говори о томе да је „Девет суза за Бакоче“ роман који не оставља читаоце равнодушним. Овај роман не само да истражује прошлост, већ и изазива читаоце да размисле о властитом односу према историји и етичким питањима која она поставља.

На крају, може се рећи да је Миљена Дрндар кроз свој роман успела да споји уметност и историју, стварајући дело које је важно не само због своје књижевне вредности, већ и због своје способности да изазове дијалог о прошлости и њеном утицају на садашњост.