ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА ЗА КЊИЖЕВНОСТ, КУЛТУРУ И УМЕТНОСТ ,,БРАНИЧЕВО“
У Свечаној сали Народне библиотеке „Илија М. Петровић” Пожаревац, у уторак 4. фебруара текуће 2025. године, одржана је промоција Часописа за књижевност, културу и уметност „Браничево”. Традиција објављивања овог реномираног часописа датира од давне 1955, а од прошле 2024. године бригу о овој значајној публикацији, писаном сведочанству културе и уметности, преузима издаваштво Народне библиотеке „Илија М. Петровић” Пожаревац на челу са директорком. Вече је отворила Вера Зарић Митровић, директорка Библиотеке, а о самом часопису, садржају, концепцији и свим куриозитетима овог броја говорила је др Бранка Пражић, руководилац Одељења периодике. У циљу дочаравања свестраног садржаја, тематског и жанровског богатства, програм је пропраћен мултимедијалним садржајима у форми кратких видео записа, као и наступа и рецитала професора Пожаревачке гимназије Славице Јовановић и Ненада Милошевића и ученица Лене Кузмановић и Милице Миладиновић. Публика је уживала у поезији Нине Живанчевић, Дуње Вулић, Јелене Гавриловић, Мире Грк, Велише Јоксимовића, Радомана Кањевца и Србољуба Митића.
Пред многобројном публиком своје радове су читали и аутори заступљени у овом броју Браничева, међу њима и завичајни песник Александар Ђурић. Прозни одломак „Кале” из свог триптиха читао је Ненад Петровић, аутор из Београда.
Емитовани су одломци из телевизијске емисије „Омаж Исидори Жебељан – извођење композиције Чудо у Шаргану”, затим одломак из филма „Жута”, најновијег дигитализованог филма из архиве Југословенске кинотеке, о којем говори текст Горана Јовановића у Браничеву. Завршницу вечери зачинио је видео спот групе Аналогна раса „Још имаће нас” и уметничка симбиоза гласова Зорана Предина и Николе Чутурила Чутуре, чији се интервјуи могу прочитати у овом броју Браничева у одељку „Људи говоре”.
Редакцијски одбор су и овог пута чиниле библиотекарке Јелена Чобић и Татјана Живковић, а као главни уредник се и овог пута потписује др Бранка Пражић, која је истакла да није нимало било лако прочитати преко 250 радова и извршити прави одабир у складу са концепцијом овог броја. Захвљајући преданом и посвећеном раду уреднице, стручности и дугогодишем искуству у реализацији разноврсних пројеката из уметности и културе, овај број часописа се већ визуелно издваја својом насловном фотографијом, једном у низу снимљених фотографија из приватне архиве Љубомира Шимунића. Оживљавањем старе праксе из деветнаестог века, објављен је либрето опере „Наход Симон” Исидоре Жебељан, аутора Борислава Чичовачког. Овај број ће остати упамћен у историји наше преводилачке књижевности и због првог превода Џојсове приповетке „Мачак и ђаво”, преводиоца Марка Ћурчића.
Својом концепцијом и садржајем, овај број Браничева нуди читаоцима могућност мултидисциплинарног читања текстова заснованих на несвакидашњим и оригиналним интерпретацијама уметничког начина изражавања, што је несумњиво велики допринос српској култури и историји уметности новијег датума.
