Својим изворним пореклом и садржајем завичајни фонд Народне библиотеке “Илија М. Петровић“ Пожаревац представља, попут других завичајних фондова, део националног фонда, његову природну заштиту и потенцијал за његову допуну. Истовремено, завичајни фонд је локални информациони центар у области културе, основа за вишеслојна истраживања историјске прошлости и садашњости завичаја, отворен према свим корисницима, од школског узраста до истраживача.
Формирање завичајне збирке наше библиотеке започето је давне 1955. године. Посебно одељење за смештај завичајних књига, периодике и некњижног библиотечког материјала завичајна збирка добија тек 1973. године пресељењем Библиотеке у зграду Општинског здања.
У циљу прикупљања целокупног стваралаштва и културног блага, завичајна збирка је од оснивања имала преписку и контакте са ствараоцима који потичу или су стварали у нашем граду и околини.
Систем смештаја књига у Завичајној збирци почива на принципу numerus currens- a у комбинацији са форматом. Збирка монографских публикација је груписана у четири веће целине које имају специјалне ознаке: ЗК (завичајна књига која се тематски односи на Пожаревац и околину), ЗА (завичајни аутор који је рођен или провео дужи временски период у пожаревачком крају), ЗИ (завичајни издавач) и ЗШ (завичајна штампарија
Књиге за Завичајни фонд се набављају на три начина: куповином, поклоном и локалним обавезним примерком. Законом о обавезном достављању штампаних ствари био је обезбеђен локални обавезни примерак само од државне штампарије “Просвета“ у Пожаревцу. С обзиром на то да је све више приватних штампарија и појединих лица која се баве штампањем а не поштују ову законску обавезу, потребно је уложити велики напор и лично ангажовање да се обезбеди и благовремено обради текућа штампарско-издавачка продукција.
Завичајни фонд Библиотеке у Пожаревцу тренутно поседује више од 3.500 монографских публикација, 171 наслов завичајне периодике, рукописни фонд са близу 200 рукописа завичајних аутора и више од 10.000 јединица некњижног библиотечког материјала, као што су позивнице, плакати, разгледнице, фотографије, press-cliping , аудио и видео записи . Поред наведеног, завичајно одељење прикупља докторске, магистарске, дипломске и семинарске радове, одређене пројекте, студије, али и неконвенционалне, односно електронске публикације – мултимедијалнe CD, DVD записe, дискете, CD-ROM- ов e , и слично.
Монографске публикације завичајног фонда се обрађују у складу са ISBD(M) , њихов смештај је по numerus currens-u у комбинацији са форматом. Овај део завичајног фонда представљен је у библиотечко-информативним средствима, као што су ауторски, предметни и топографски каталог, регистар личности и регистар географских појмова.
Усклађујући свој рад са захтевима савременог доба, Библиотека је увела аутоматизовану обраду података, што ће је укључити у јединствени библиотечко-информациони систем Србије. Аутоматизацијом библиотечког пословања омогућена је вишеаспектна предметизација завичајних књига и, самим тим, њихова ефикаснија доступност корисницима аутоматизованим претраживањима и проналажењем информација и докумената.
Завичајна периодика је представљена преко интерне картотеке, сређене по азбучном реду наслова и са стандардним картонима за новине и часописе. Све промене у вези издања или уредника региструју се на евиденционом картону новина или часописа код којих је дошло до измене.
Фонд старе и ретке књиге , који је у саставу Завичајног одељења, садржи више од 100 примерака старе и ретке књиге до 1867. и више од 1600 старих српских и хрватских књига до 1944. године. Овај фонд је формиран на основу поклоњених приватних библиотека виђенијих Пожаревљана. Међу њима највеће су биле библиотеке Михаила Ј. Миладиновића, дугогодишњег директора Гимназије и председника Читаонице, Милана Дескашева, судије, Стојана Рибарца, познатог политичара, епископа браничевског Митрофана Рајића и Ђорђа Наумовића, штампара.